اللغة
فَلَوۡلَا كَانَتۡ قَرۡيَةٌ ءَامَنَتۡ فَنَفَعَهَآ إِيمَٰنُهَآ إِلَّا قَوۡمَ يُونُسَ لَمَّآ ءَامَنُواْ كَشَفۡنَا عَنۡهُمۡ عَذَابَ ٱلۡخِزۡيِ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ 98
Није се десило да неко насеље којем смо послали посланика да поверује, па да му то веровање буде од користи и да му спречи заслужену казну, осим народа Јониног који је искрено поверовао, па смо од њих отклонили казну и понижење на овоме свету и дали смо им да уживају у благодатима овог живота.
وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ لَأٓمَنَ مَن فِي ٱلۡأَرۡضِ كُلُّهُمۡ جَمِيعًاۚ أَفَأَنتَ تُكۡرِهُ ٱلنَّاسَ حَتَّىٰ يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ 99
О Посланиче, да Господар твој жели, на Земљи би сви људи били верници. Међутим, Он то неће из Своје велике мудрости, него по Својој правди оставља у заблуди кога хоће, а својом добротом упућује кога хоће. Ти не можеш да све људе присилиш да верују, ма колико то желео, јер је упута у Божјим рукама.
وَمَا كَانَ لِنَفۡسٍ أَن تُؤۡمِنَ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَيَجۡعَلُ ٱلرِّجۡسَ عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يَعۡقِلُونَ 100
Ниједна особа не може да поверује без Божје дозволе. Веровање не може да се деси без Божје воље, па не изгарај од жалости за њима. Бог ће дати казну и пропаст онима који не размишљају о Његовим доказима, заповестима и забранама.
قُلِ ٱنظُرُواْ مَاذَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ وَمَا تُغۡنِي ٱلۡأٓيَٰتُ وَٱلنُّذُرُ عَن قَوۡمٖ لَّا يُؤۡمِنُونَ 101
Реци Посланиче овим многобошцима који те питају о Божјим речима и доказима: Посматрајте и размишљајте о доказима на Земљи и на небесима који указују на Његову једноћу, савршеност и моћ. Божји докази и посланици који долазе не користе онима који нису спремни да верују, јер су они устрајни у свом неверству.
فَهَلۡ يَنتَظِرُونَ إِلَّا مِثۡلَ أَيَّامِ ٱلَّذِينَ خَلَوۡاْ مِن قَبۡلِهِمۡۚ قُلۡ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ 102
Зар ови који поричу чекају да их снађе казна слична оној која је снашла оне који су пре њих порицали истину?! Реци им Посланиче: Чекајте Божју казну, а и ја ћу чекати обећање свог Господара.
ثُمَّ نُنَجِّي رُسُلَنَا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۚ كَذَٰلِكَ حَقًّا عَلَيۡنَا نُنجِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 103
Затим би невернике кажњавали, а посланике Наше и оне који су с њима веровали, спашавали. Њих не би задесило оно што би задесило народе њихове. Као што смо спасавали и помагали пријашње посланике и вернике, тако ћемо спасити посланика Мухаммеда и вернике који су са њим, јер то је наше обећање и обавеза.
قُلۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِن كُنتُمۡ فِي شَكّٖ مِّن دِينِي فَلَآ أَعۡبُدُ ٱلَّذِينَ تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلَٰكِنۡ أَعۡبُدُ ٱللَّهَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُمۡۖ وَأُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 104
Реци Посланиче: "О људи, ако сумњате у Ислам у који вас позивам, а то је вера у једног јединог Бога - знајте да сам ја убеђен у неисправност ваше вере и нећу да је следим, нити ћу да обожавам оне које ви мимо Аллаха обожавате. Ја обожавам и богослужење чиним само Богу који ће да вас усмрти и Који ми је наредио да будем искрени верник.
وَأَنۡ أَقِمۡ وَجۡهَكَ لِلدِّينِ حَنِيفٗا وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 105
Бог ми је наредио да устрајан будем у Исламу - правој и чистој монотеистичкој вери, и да се удаљим од свих других вера, а забранио ми је да будем од оних који лажна божанства поред Бога обожавају.
وَلَا تَدۡعُ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُكَ وَلَا يَضُرُّكَۖ فَإِن فَعَلۡتَ فَإِنَّكَ إِذٗا مِّنَ ٱلظَّٰلِمِينَ 106
О Посланиче, не моли се поред Бога киповима, идолима, свецима, иконама и осталим лажним божанствима који су у немогућности да ти користе и нешто допринесу, нити да ти штету учине. Уколико би обожавао друга божанства, знај да би био од оних који неправду чине и Божје границе прелазе.
Искрено веровање је узрок подизања положаја човека међу муслиманима и разлог уживања на овоме свету.
Нико никога не може да учини да верује, то је само у Божјој моћи.
Божје речи, докази, опомене и знамења не користе онима који устрајавају у неверству.
Указивање на обавезност устрајности на исправној вери и удаљавање од многобоштва и свих других неисправних религија.