اللغة
وَمَن يَهۡدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلۡمُهۡتَدِۖ وَمَن يُضۡلِلۡ فَلَن تَجِدَ لَهُمۡ أَوۡلِيَآءَ مِن دُونِهِۦۖ وَنَحۡشُرُهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ عُمۡيٗا وَبُكۡمٗا وَصُمّٗاۖ مَّأۡوَىٰهُمۡ جَهَنَّمُۖ كُلَّمَا خَبَتۡ زِدۡنَٰهُمۡ سَعِيرٗا 97
Кога Бог упути да Му буде покоран и да следи часног Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, тај је на истини и на Правом путу, а коме Бог одреди заблуду, понизи га и препусти самом себи, нико га неће моћи упутити. Сакупиће Бог све невернике на Дан у који нема сумње и довешће их на место полагања рачуна – оборених лица, па ништа неће видети, неће ништа говорити, неће ништа чути. Они ће вечно боравити у пакленој ватри и никад из ње неће изаћи – кад год ватра згасне, разбуктаће се и распалити.
ذَٰلِكَ جَزَآؤُهُم بِأَنَّهُمۡ كَفَرُواْ بَِٔايَٰتِنَا وَقَالُوٓاْ أَءِذَا كُنَّا عِظَٰمٗا وَرُفَٰتًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ خَلۡقٗا جَدِيدًا 98
Ето тако ће Божји непријатељи неверници бити кажњени зато што су порицали посланство и одбијали послушност Свемогућем Богу. Кад би им се споменуло оживљење на Судњем дану, они би на овом свету, из охолости и ината, упитали: “Како да поново будемо оживљени кад наше кости иструну и кад нас источе црви и поједе земља?!”
На ово њихово порицање проживљења Узвишени Бог је одговорио:
۞أَوَ لَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّ ٱللَّهَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ قَادِرٌ عَلَىٰٓ أَن يَخۡلُقَ مِثۡلَهُمۡ وَجَعَلَ لَهُمۡ أَجَلٗا لَّا رَيۡبَ فِيهِ فَأَبَى ٱلظَّٰلِمُونَ إِلَّا كُفُورٗا 99
Како се мекански неверници одмећу и неће да размисле о Божјој моћи, о једином Богу, Који је без преседана створио небеса и Земљу и сва остала невероватна створења?! Зар Он не може створити створења слична њима након што нестану?! Бог је одредио рок до којег ће неверници да живе, па ће да умру и биће кажњени. И поред видљивих знакова и јасних доказа, неверници поричу, негирају и охоло се понашају.
قُل لَّوۡ أَنتُمۡ تَمۡلِكُونَ خَزَآئِنَ رَحۡمَةِ رَبِّيٓ إِذٗا لَّأَمۡسَكۡتُمۡ خَشۡيَةَ ٱلۡإِنفَاقِۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ قَتُورٗا 100
Веровесниче, кажи многобошцима: “Да су Божје неизмерне ризнице и богатства, којима нема краја, у вашим рукама и да с њима ви располажете како хоћете, засигурно бисте били шкрти и не бисте ником ништа дали, бојећи се сиромаштва! Човек је тврдица, осим оних које Бог упути да удељују и учини их дарежљивима.”
Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је доживео да га мекански многобошци утерују у лаж, па му је Господар као утеху објавио следеће одломке, у којима се говори о Мојсију и фараону:
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَىٰ تِسۡعَ ءَايَٰتِۢ بَيِّنَٰتٖۖ فَسَۡٔلۡ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ إِذۡ جَآءَهُمۡ فَقَالَ لَهُۥ فِرۡعَوۡنُ إِنِّي لَأَظُنُّكَ يَٰمُوسَىٰ مَسۡحُورٗا 101
Бог је посланику Мојсију подарио девет очитих чуда која сведоче његову искреност и аутентичност његове посланичке мисије: штап, бела рука, суше, мањак плодова, поплаве, скакавци, крпељи, жабе и крв. Питај јевреје, веровесниче, о овим чудима с којима је дошао Мојсије, кад му је фараон рекао: “Ти си зачарани лудак који доноси чуда, и ти ниси посланик!”
قَالَ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَآ أَنزَلَ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ بَصَآئِرَ وَإِنِّي لَأَظُنُّكَ يَٰفِرۡعَوۡنُ مَثۡبُورٗا 102
Мојсије је одговорио фараону: “Ти знаш да је Бог послао ова чуда као потврду моје искрености и истинитости мог посланства и да буду доказ Божје једноће – људима који имају памети. Ја сам уверен да ћеш ти, о фараоне, бити поражен, уништен, проклет, потучен и понижен.”
فَأَرَادَ أَن يَسۡتَفِزَّهُم مِّنَ ٱلۡأَرۡضِ فَأَغۡرَقۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ جَمِيعٗا 103
Фараон тад одлучи да застраши Мојсија и његове следбенике и да их све скупа протера из Мисира. Међутим, Бог је потопио у море фараона и његове војске.
وَقُلۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ لِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱسۡكُنُواْ ٱلۡأَرۡضَ فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ ٱلۡأٓخِرَةِ جِئۡنَا بِكُمۡ لَفِيفٗا 104
Након што су фараон и његове војске уништени, Бог је објавио синовима Израиљевим да се настане у земље Шама, а кад наступи Судњи дан, Он ће их довести на окупљалиште.
Једино Бог упућује и оставља у заблуду. Онај коме Господар укаже на Прави пут, тај је истински упућен, а оном кога у заблуду остави нећеш упућивача наћи.
Пакао ће бити боравиште оних који не верују. Кад год његова ватра згасне, Бог ће је потакнути и распалити.
Онај ко прети злим владарима, који прелазе све границе у злу, мора се у Бога уздати.
Зли владари, који прелазе границу у злу, посежу за употребом силе и моћи приликом суочавања са следбеницима истине, утолико јер им се не могу успротивити доказима.