وَلَوۡ أَنَّ أَهۡلَ ٱلۡقُرَىٰٓ ءَامَنُواْ وَٱتَّقَوۡاْ لَفَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَرَكَٰتٖ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَٰكِن كَذَّبُواْ فَأَخَذۡنَٰهُم بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ 96
Да су становници ових насеља којима смо слали Наше посланике поверовали у оно са чим су им дошли ти посланици, и да су се Аллаха побојали остављајући грехе и примењујући Његове наредбе, отворили бисмо им врата добра са сваке стране. Међутим, они нису поверовали нити су се побојали, већ су порицали оно са чим су им посланици долазили, па би их изненада кажњавали због свега што су чинили.
أَفَأَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰٓ أَن يَأۡتِيَهُم بَأۡسُنَا بَيَٰتٗا وَهُمۡ نَآئِمُونَ 97
Зар су становници ових неверничких насеља сигурни да им Наша казна неће доћи ноћу док спавају у благостању и смирају?
أَوَ أَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰٓ أَن يَأۡتِيَهُم بَأۡسُنَا ضُحٗى وَهُمۡ يَلۡعَبُونَ 98
И да ли су сигурни да им Наша казна неће доћи почетком дана док су немарни и заузети својим овосветским животом?
أَفَأَمِنُواْ مَكۡرَ ٱللَّهِۚ فَلَا يَأۡمَنُ مَكۡرَ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ 99
Погледајте како им је Бог дао времена и обасуо их благодатима попут снаге и богатства, да би их постепено у пропаст одвео! Зар су неверници порицатељи били сигурни од Божје замке? Само пропали људи мисле да су сигурни од Божје казне, иако раде зло. Они који су на правом путу се чувају замке, тиме што не дозвољавају да их благодати обману, већ су свесни да су то Божје благодати и захвални су на њима.
أَوَ لَمۡ يَهۡدِ لِلَّذِينَ يَرِثُونَ ٱلۡأَرۡضَ مِنۢ بَعۡدِ أَهۡلِهَآ أَن لَّوۡ نَشَآءُ أَصَبۡنَٰهُم بِذُنُوبِهِمۡۚ وَنَطۡبَعُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ فَهُمۡ لَا يَسۡمَعُونَ 100
Зар није постало јасно оним генерацијама које дођу да живе на Земљи након што су претходни народи уништени због греха да их Бог може, ако хоће, казнити због њихових греха онако како Он то иначе ради, ако не узму поуку из онога што је задесило њихове претходнике и ако чине иста та уништавајућа дела? Он је њихова срца запечатио па поуку не примају нити им опомена користи.
تِلۡكَ ٱلۡقُرَىٰ نَقُصُّ عَلَيۡكَ مِنۡ أَنۢبَآئِهَاۚ وَلَقَدۡ جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَمَا كَانُواْ لِيُؤۡمِنُواْ بِمَا كَذَّبُواْ مِن قَبۡلُۚ كَذَٰلِكَ يَطۡبَعُ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِ ٱلۡكَٰفِرِينَ 101
Ми ти о тим претходним народима, народу Ноја, Ебера, Салаха и Јофора казујемо и обавештавамо, о Посланиче, о томе како су порицали и инатили се, и како су уништени, да би то била поука и опомена ономе ко поуку и опомену прима. Тим народима су њихови посланици дошли са јасним доказима да говоре истину, али они нису веровали, а Бог је знао да ће порицати. Као што је Бог запечатио срца тих неверничких насеља која у лаж утерују њихове посланике, тако ће запечатити срца оних који не верују у Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, па неће бити упућени ка истинском веровању.
وَمَا وَجَدۡنَا لِأَكۡثَرِهِم مِّنۡ عَهۡدٖۖ وَإِن وَجَدۡنَآ أَكۡثَرَهُمۡ لَفَٰسِقِينَ 102
Већина народа којима су послати посланици нису испунили Божју опоруку, и нису се покорили Његовим наредбама, већ су Његове границе прелазили.
ثُمَّ بَعَثۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِم مُّوسَىٰ بَِٔايَٰتِنَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَظَلَمُواْ بِهَاۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُفۡسِدِينَ 103
Након тих посланика смо послали Мојсија, мир нек је над њим, са нашим јасним доказима и аргументима да би потврдили његову истинитост. Послали смо га фараону и његовом народу, али су они порекли те доказе и узневеровали, па размисли, о Посланиче, како је скончао фараон и његов народ! Бог их је потопио и проклео и на овом свету и на Будућем!
وَقَالَ مُوسَىٰ يَٰفِرۡعَوۡنُ إِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 104
Када је Бог послао Мојсија фараону и кад дође до њега, рече му: "О фараоне, ја сам, уистину, послат од Створитеља свих створења, њиховог Власника и Управитеља."
Веровање и чињење добра дела су узрок да Бог подари многа добра том народу, са неба и из земље.
Постоји чврста веза између простране опскрбе и богобојазности, а ако Бог подари благодати неверницима, то је постепено одвођење у пропаст и замка за њих.
Човек треба бити свестан да га Бог може изненада казнити, било кад током дана или ноћи.
Кур'ан нам казује о претходним народима да би вернике учврстио, а невернике упозорио.