اللغة
فَلَمَّآ أَن جَآءَ ٱلۡبَشِيرُ أَلۡقَىٰهُ عَلَىٰ وَجۡهِهِۦ فَٱرۡتَدَّ بَصِيرٗاۖ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ 96
Када гласоноша с радосном вешћу дође, стави Јосифову кошуљу на Јаковљево лице, и поврати му се вид. Тада Јаков рече својим синовима: "Зар вам нисам рекао да ја знам својства Божје благости и доброте која ви не знате?"
قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا ٱسۡتَغۡفِرۡ لَنَا ذُنُوبَنَآ إِنَّا كُنَّا خَٰطِِٔينَ 97
Његови синови рекоше извињавајући се због онога што су учинили Јосифу и његовом брату: "О оче наш, тражи од Бога да нам опрости претходне грехе, доиста смо били грешници и ружно смо поступили са Јосифом и његовим братом."
قَالَ سَوۡفَ أَسۡتَغۡفِرُ لَكُمۡ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ 98
Њихов отац им рече: "Тражићу од мог Господара да вам опрости, а Он, заиста, прашта грехе покајника и милостив је према њима."
فَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيۡهِ أَبَوَيۡهِ وَقَالَ ٱدۡخُلُواْ مِصۡرَ إِن شَآءَ ٱللَّهُ ءَامِنِينَ 99
Јаков, мир нек је над њим, и његова породица напустише своју земљу и отпутоваше за Мисир код Јосифа. Када уђоше код њега он пригрли своје родитеље и рече својој браћи и њиховим породицама: "Уђите у Мисир безбедни Божјом вољом. Овде вас нико неће узнемиравати."
وَرَفَعَ أَبَوَيۡهِ عَلَى ٱلۡعَرۡشِ وَخَرُّواْ لَهُۥ سُجَّدٗاۖ وَقَالَ يَٰٓأَبَتِ هَٰذَا تَأۡوِيلُ رُءۡيَٰيَ مِن قَبۡلُ قَدۡ جَعَلَهَا رَبِّي حَقّٗاۖ وَقَدۡ أَحۡسَنَ بِيٓ إِذۡ أَخۡرَجَنِي مِنَ ٱلسِّجۡنِ وَجَآءَ بِكُم مِّنَ ٱلۡبَدۡوِ مِنۢ بَعۡدِ أَن نَّزَغَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بَيۡنِي وَبَيۡنَ إِخۡوَتِيٓۚ إِنَّ رَبِّي لَطِيفٞ لِّمَا يَشَآءُۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ 100
Он је своје родитеље поставио да седе на место где је он седео, па они и његових једанаесторо браће му се поклонише поздрављајући га. То је било поклон из почасти и поштовања, а не вид обожавања. Тиме се испунила Божја одредба коју је Јосиф видео у сну, и зато Јосиф рече свом оцу: "Овај ваш поздрав поклањањем је остварење онога што сам видео у сну раније и оно што сам ти испричао. Бог је то учинио истином, и Он ми је доброчинство указао када ме је избавио из тамнице и када је вас довео из пустиње након што је ђаво покварио везу између мене и моје браће. Мој Господар је добар и благ у одређивању онога што Он хоће, и заиста Он зна стања Својих створења и мудар је у управљању свиме."
۞رَبِّ قَدۡ ءَاتَيۡتَنِي مِنَ ٱلۡمُلۡكِ وَعَلَّمۡتَنِي مِن تَأۡوِيلِ ٱلۡأَحَادِيثِۚ فَاطِرَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ أَنتَ وَلِيِّۦ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۖ تَوَفَّنِي مُسۡلِمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ 101
Јосиф затим дозва свог Господара и рече: "Господару мој, Ти си ми дао власт Мисира и научио си ме да тумачим снове; Створитељу небеса и Земље, Ти Који си све ни из чега створио, Ти одређујеш моју судбину и на овом свету и на Будућем, па Те молим да када дође час моје смрти да умрем као покоран и предан Богу, и да ме придружиш добрим веровесницима, од мојих предака и других мимо њих, у најузвишенијем делу Раја."
ذَٰلِكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلۡغَيۡبِ نُوحِيهِ إِلَيۡكَۖ وَمَا كُنتَ لَدَيۡهِمۡ إِذۡ أَجۡمَعُوٓاْ أَمۡرَهُمۡ وَهُمۡ يَمۡكُرُونَ 102
Споменуто казивање о Јосифу и његовој браћи Ми ти објављујемо, о Посланиче, а пре тога ниси о томе ништа знао, јер ниси био присутан када су Јосифова браћа одлучила да га баце у бунар, и када су сплеткарили против њега.
وَمَآ أَكۡثَرُ ٱلنَّاسِ وَلَوۡ حَرَصۡتَ بِمُؤۡمِنِينَ 103
Већина људи неће бити верници ма колико се ти трудио да поверују, па не изгарај од жалости за њима.
Доброчинство према родитељима, њихово поштовање и почаствовање је обавеза. У то спада и журење доношења радосне вести њима како би се унела радост у њихова срца.
Упозорење на ђавоље и људске покушаје да људе заваде и раздвоје.
Ма колико се човек уздигао у вери или на овосветским положајима, све то је добио као вид Божје благодати према њему.
Увек треба Бога молити за леп завршетак живота, за спас и успех на Судњем дану, у шта спада и придруживање добрим људима у Рају.
Једна од Божјих благодати јесте то што веровесницима даје увид у неке ствари које су људима недокучиве, ради одређених циљева и мудрости.