اللغة
وَلَوۡ جَعَلۡنَٰهُ مَلَكٗا لَّجَعَلۡنَٰهُ رَجُلٗا وَلَلَبَسۡنَا عَلَيۡهِم مَّا يَلۡبِسُونَ 9
Да смо им послали анђела Ми бисмо га учинили у људском облику како би могли да га чују и да уче од њега, јер то не би могли ако би анђео био у свом стварном лику. А ако бисмо га послали у људском лику опет им не би било јасно.
وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ 10
Ако се ови буду исмејавали тобом тражећи да им доведеш анђела - и претходни народи су се исмејавали са својим посланицима, па их је задесила казна коју су порицали и са којом су се исмејавали када би њоме били заплашивани.
قُلۡ سِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ ثُمَّ ٱنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ 11
О Посланиче, реци овим порицатељима који се исмејавају: "Путујте по Земљи и размислите како су скончали порицатељи претходних посланика. Задесила их је Аллахова казна након што су били јаки и моћни."
قُل لِّمَن مَّا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ قُل لِّلَّهِۚ كَتَبَ عَلَىٰ نَفۡسِهِ ٱلرَّحۡمَةَۚ لَيَجۡمَعَنَّكُمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ لَا رَيۡبَ فِيهِۚ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ 12
О Посланиче, реци им: "Коме припадају небеса и Земља и све што је на њима?" Реци: "Све то припада Аллаху, а он је Себи прописао милост, из Своје доброте према Његовим робовима, па не жури да их казни. Ако се не покају, Он ће их све окупити на Судњем дану у који нема сумње, и то су они који су пропали због неверства у Аллаха, који не желе да верују како би се спасили од пропасти.
۞وَلَهُۥ مَا سَكَنَ فِي ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ 13
Само Аллаху припада све што је у ноћи и дану, и Он чује оно што говорите и зна оно што радите, и Он ће вас обрачунати за то.
قُلۡ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَتَّخِذُ وَلِيّٗا فَاطِرِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَهُوَ يُطۡعِمُ وَلَا يُطۡعَمُۗ قُلۡ إِنِّيٓ أُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ أَوَّلَ مَنۡ أَسۡلَمَۖ وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 14
О Посланиче, реци многобошцима који поред Аллаха обожавају неко друго божанство, било да су то кипови, анђели, посланици, свеци или неко мимо њих: "Зар је прихватљиво да поред Аллаха узмем другог помагача и од њега тражим заштиту и помоћ? Он је створио небеса и Земљу не угледајући се на нешто друго, нико Га у томе није предухитрио, Он опскрбљује кога Он хоће, а нико Њега не опскрбљује, јер је Он апсолутно независтан од Својих створења, док су они зависни о Њему." Реци им Посланиче: "Мени је наредио мој Узвишени Господар да будем први ко ће се Њему покорити од овог народа и најпречи у томе, и забранио ми је да Му друге у обожавању придружујем!"
قُلۡ إِنِّيٓ أَخَافُ إِنۡ عَصَيۡتُ رَبِّي عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ 15
О Посланиче, реци: "Ја се бојим да, ако згрешим према Аллаху чинећи многобоштво или неко друго зло, или остављајући веровање или неко друго добро, Он ће ме жестоко казнити на Судњем дану."
مَّن يُصۡرَفۡ عَنۡهُ يَوۡمَئِذٖ فَقَدۡ رَحِمَهُۥۚ وَذَٰلِكَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡمُبِينُ 16
Кога Аллах на Судњем дану удаљи од те казне - такав је добио Аллахову милост, и тај његов успех је јасна победа којој ниједна друга победа није слична.
وَإِن يَمۡسَسۡكَ ٱللَّهُ بِضُرّٖ فَلَا كَاشِفَ لَهُۥٓ إِلَّا هُوَۖ وَإِن يَمۡسَسۡكَ بِخَيۡرٖ فَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ 17
О човече, ако те од Аллаха задеси искушење - нико га мимо Њега отклонити не може, а ако те од Њега задеси какво добро - нико ти то одузети не може без Његове воље. Он је над свим моћан, ништа му није тешко.
وَهُوَ ٱلۡقَاهِرُ فَوۡقَ عِبَادِهِۦۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡخَبِيرُ 18
Он влада Својим робовима и они су Њему потчињени. Он је узвишен изнад Својих робова са сваког аспекта, онако како Њему доликује. Он је мудар у Свом стварању, управљању и одредбама. О свему је обавештен и ништа Му скривено није.
Ови одломци објашњавају Аллахову мудрост да је сваког посланика послао као припадника врсте оних којима је послат да би боље схватили и прихватили оно са чим је дошао.
Ови одломци позивају на размишљање о томе да понављање греха претходних народа може узроковати да се понови спровођење казне која је задесила те претходне народе.
Ови одломци указују на обавезност страха од грешења и последица греха.
Ови одломци говоре да свако искушење које Аллах одреди да задеси људе нико не може зауставити мимо Аллаха, као и да свако добро које Аллах жели да подари људима нико не може спречити мимо Њега.