اللغة
۞قَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ لَنُخۡرِجَنَّكَ يَٰشُعَيۡبُ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَكَ مِن قَرۡيَتِنَآ أَوۡ لَتَعُودُنَّ فِي مِلَّتِنَاۚ قَالَ أَوَلَوۡ كُنَّا كَٰرِهِينَ 88
Главешине Јофоровог народа који су се охолили рекоше: "Јофоре истераћемо те из нашег насеља заједно са онима који ти верују, или ћеш се вратити у нашу веру!" Он им рече, размишљајући и чудећи се: "Зар да вас следимо у вашој неисправној вери макар нам то било мрско?"
قَدِ ٱفۡتَرَيۡنَا عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا إِنۡ عُدۡنَا فِي مِلَّتِكُم بَعۡدَ إِذۡ نَجَّىٰنَا ٱللَّهُ مِنۡهَاۚ وَمَا يَكُونُ لَنَآ أَن نَّعُودَ فِيهَآ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُ رَبُّنَاۚ وَسِعَ رَبُّنَا كُلَّ شَيۡءٍ عِلۡمًاۚ عَلَى ٱللَّهِ تَوَكَّلۡنَاۚ رَبَّنَا ٱفۡتَحۡ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَ قَوۡمِنَا بِٱلۡحَقِّ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡفَٰتِحِينَ 89
"Ми бисмо на Бога лаж изнели ако бисмо поверовали у исправност вашег многобоштва и неверства, након што нас је Бог сачувао тога, из Његове милости. Никако није исправно да се вратимо у вашу неисправну веру, осим ако Бог, наш Господар, то хоће, јер се све покорава Његовој вољи. Наш Господар све зна, и само се на Њега ослањамо како би нас учврстио на правом путу и сачувао од путева становника Пакла. Господару наш, пресуди између нас и нашег неверничког народа, помози следбенике истине, којима је учињена неправда, против пркосних неправедника, јер Ти си најбољи судија."
وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ لَئِنِ ٱتَّبَعۡتُمۡ شُعَيۡبًا إِنَّكُمۡ إِذٗا لَّخَٰسِرُونَ 90
Главешине неверници из његовог народа који одбише позив у монотеизам рекоше свом народу претећи: "Народе наш, ако прихватите Јофорову веру и оставите вашу веру и веру ваших предака, сигурно ћете пропасти."
فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دَارِهِمۡ جَٰثِمِينَ 91
И задеси их снажан земљотрес и они помреше у својим домовима, пали су на колена и лица, непокретни.
ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ شُعَيۡبٗا كَأَن لَّمۡ يَغۡنَوۡاْ فِيهَاۚ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ شُعَيۡبٗا كَانُواْ هُمُ ٱلۡخَٰسِرِينَ 92
Сви они који су Јофора утеривали у лаж пропали су, и као да никад нису постојали у својим домовима, и као да никад нису уживали. Они који су Јофора утеривали у лаж су истински пропали јер су изгубили све, док верници из његовог народа нису пропали, како су мислили ови неверници порицатељи.
فَتَوَلَّىٰ عَنۡهُمۡ وَقَالَ يَٰقَوۡمِ لَقَدۡ أَبۡلَغۡتُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَنَصَحۡتُ لَكُمۡۖ فَكَيۡفَ ءَاسَىٰ عَلَىٰ قَوۡمٖ كَٰفِرِينَ 93
Јофор, мир нек је над њим, се окрену од њих након што су страдали и обрати им се: "Народе мој, доставио сам вам оно што ми је наредио мој Господар, и саветовао сам вас али ви нисте прихватили мој савет и нисте се покорили мојим упутствима, па како да тугујем за народом који није веровао у Бога и који је био устрајан на свом неверству?"
وَمَآ أَرۡسَلۡنَا فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّبِيٍّ إِلَّآ أَخَذۡنَآ أَهۡلَهَا بِٱلۡبَأۡسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ لَعَلَّهُمۡ يَضَّرَّعُونَ 94
Кад год смо послали неког веровесника у неко насеље па су га у лаж утерали становници тог насеља - Ми смо их казнили сиромаштвом и болестима како би се покорили Богу и оставили неверство и охолост. Ово Божје спомињање претходних неверничких народа је упозорење Курејшијама и сваком ко не верује и у лаж истину утерује.
ثُمَّ بَدَّلۡنَا مَكَانَ ٱلسَّيِّئَةِ ٱلۡحَسَنَةَ حَتَّىٰ عَفَواْ وَّقَالُواْ قَدۡ مَسَّ ءَابَآءَنَا ٱلضَّرَّآءُ وَٱلسَّرَّآءُ فَأَخَذۡنَٰهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ 95
Након што смо их искушали неимаштином и болешћу, дали смо им велика добра и сигурност, па кад се умножише и велики иметак стекоше рекоше: "То што нас погађа тешкоћа и благостање је само животни закон и то се догађало и нашим прецима." Не спознавши да су их искушења задесила да би поуку узели, а да им је благостање дошло како би их постепено одвело у пропаст. Након тога смо их изненада казнили а да то нису предосетили или очекивали.
Од видова Божје почасти коју указује добрим људима јесте отварање врата знања, кроз објашњавање истине и заблуде, и кроз указивање на то како су верници спашавани а неверници уништавани.
Од Божјих космичких закона јесте давање времена човеку како би узео поуку из догађаја и оставио грехе.
Искушење недаћама можда могу издржати многи, али искушење благостањем мало њих издржи а да не посрне.