اللغة
قُلۡ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَمَآ أُنزِلَ عَلَيۡنَا وَمَآ أُنزِلَ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ وَٱلۡأَسۡبَاطِ وَمَآ أُوتِيَ مُوسَىٰ وَعِيسَىٰ وَٱلنَّبِيُّونَ مِن رَّبِّهِمۡ لَا نُفَرِّقُ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّنۡهُمۡ وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ 84
О Посланиче, реци: "Верујемо да је само Аллах истински Бог, Њему се покоравамо и верујемо у Његову објаву коју је послао нама, као и у објаву коју је послао Авраму, Исмаилу, Исаку, Јакову, веровесницима међу Јакововим потомцима, Мојсију, Исусу и свим веровесницима. Не раздвајамо међу њима у веровању, па да у неке верујемо а у неке не верујемо. Ми смо Аллаху Једином предани и потпуно покорни."
وَمَن يَبۡتَغِ غَيۡرَ ٱلۡإِسۡلَٰمِ دِينٗا فَلَن يُقۡبَلَ مِنۡهُ وَهُوَ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ 85
Ко буде тражио неку другу веру мимо Ислама којим је Аллах задовољан, Аллах је неће прихватити од њега, и такав ће на Будућем свету бити прави губитник, јер ће бити од становника Ватре.
كَيۡفَ يَهۡدِي ٱللَّهُ قَوۡمٗا كَفَرُواْ بَعۡدَ إِيمَٰنِهِمۡ وَشَهِدُوٓاْ أَنَّ ٱلرَّسُولَ حَقّٞ وَجَآءَهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُۚ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ 86
Како да Аллах упути људе који су поверовали а затим узневеровали у Аллаха и објаву са којом је дошао Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а дошли су им јасни докази истинитости његове објаве? Аллах у веру не упућује неправеднике, који сами бирају заблуду уместо упуте.
أُوْلَٰٓئِكَ جَزَآؤُهُمۡ أَنَّ عَلَيۡهِمۡ لَعۡنَةَ ٱللَّهِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ وَٱلنَّاسِ أَجۡمَعِينَ 87
Казна таквим неправедницима, који су одабрали заблуду, јесте да се на њих спусти проклетство Аллаха, анђела и свих људи. Они су удаљени и отерани од Аллахове милости.
خَٰلِدِينَ فِيهَا لَا يُخَفَّفُ عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابُ وَلَا هُمۡ يُنظَرُونَ 88
Вечно ће бити у Ватри, неће из ње изаћи нити ће им се патња умањити, и ту им се неће пружити прилика за покајање.
إِلَّا ٱلَّذِينَ تَابُواْ مِنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَ وَأَصۡلَحُواْ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ 89
Осим оних који се покају и поврате Аллаху након неверства и неправде, и који поправе своја дела. Аллах пуно прашта онима који се кају, и милостив је према Њима.
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بَعۡدَ إِيمَٰنِهِمۡ ثُمَّ ٱزۡدَادُواْ كُفۡرٗا لَّن تُقۡبَلَ تَوۡبَتُهُمۡ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلضَّآلُّونَ 90
Они који постану неверници након веровања и устрају у свом неверству до смрти - Бог од њих неће прихватити покајање кад им смрт дође, јер је тада прекасно. Такви су скренули са правог пута који води Богу Узвишеном.
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَمَاتُواْ وَهُمۡ كُفَّارٞ فَلَن يُقۡبَلَ مِنۡ أَحَدِهِم مِّلۡءُ ٱلۡأَرۡضِ ذَهَبٗا وَلَوِ ٱفۡتَدَىٰ بِهِۦٓۗ أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ وَمَا لَهُم مِّن نَّٰصِرِينَ 91
Они који не верују и умру у свом неверству неће се моћи ослободити од Ватре чак и када би (хипотетички, након смрти) уделили злата тежине целе Земље. Такве чека болна патња и нико им неће помоћи на Судњем дану, нити ће од њих казну отклонити.
Ови одломци указују да је обавезно веровати у све веровеснике које је Узвишени Аллах послао, и све објављене књиге.
Узвишени Аллах након слања посланика Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, не прихвата ниједну веру мимо Ислама.
Ко устраје на заблуди Аллах га може казнити тиме што га неће упутити да се покаје и да крене правим путем.
Врата покајања су отворена све док не дође смртни час, или док Сунце не изађе са запада.
Човека на Судњем дану неће спасити од паклене ватре ништа осим искрена добра дела. Ако би у том тренутку (хипотетички) имао иметка колико цела Земља, не би му ништа користио.