اللغة
وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِيثَٰقَكُمۡ لَا تَسۡفِكُونَ دِمَآءَكُمۡ وَلَا تُخۡرِجُونَ أَنفُسَكُم مِّن دِيَٰرِكُمۡ ثُمَّ أَقۡرَرۡتُمۡ وَأَنتُمۡ تَشۡهَدُونَ 84
И сетите се чврстог завета којег смо од вас у Тори узели: забране да убијате једни друге и забране да једни друге протерујете из кућа њихових, и признали сте тај завет, и посведочили његову истинитост.
ثُمَّ أَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ تَقۡتُلُونَ أَنفُسَكُمۡ وَتُخۡرِجُونَ فَرِيقٗا مِّنكُم مِّن دِيَٰرِهِمۡ تَظَٰهَرُونَ عَلَيۡهِم بِٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِ وَإِن يَأۡتُوكُمۡ أُسَٰرَىٰ تُفَٰدُوهُمۡ وَهُوَ مُحَرَّمٌ عَلَيۡكُمۡ إِخۡرَاجُهُمۡۚ أَفَتُؤۡمِنُونَ بِبَعۡضِ ٱلۡكِتَٰبِ وَتَكۡفُرُونَ بِبَعۡضٖۚ فَمَا جَزَآءُ مَن يَفۡعَلُ ذَٰلِكَ مِنكُمۡ إِلَّا خِزۡيٞ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ يُرَدُّونَ إِلَىٰٓ أَشَدِّ ٱلۡعَذَابِۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ 85
Затим сте прекршили тај завет, па сте једни друге убијали, и део вас сте из домова њихових протерали. У томе сте се помогли непријатељима, тиме неправду и насиље чинећи! Када су вам ти, које сте протерали из домова њихових, доведени рукама непријатеља као заробљеници, ви сте откупнину за њих платили, премда вам је забрањено било да их уопште протерујете. Како то да у један део Торе верујете, а то је обавезност плаћања откупнине за заробљенике, а у други део не верујете, а то је чување туђе крви и забрана да једни друге из домова протерујете? Зар онима од вас који ово раде не припада казна понижења у овом животу, и најжешћа казна на Будућем свету? А Аллах није немаран по питању онога што ви радите, већ то добро зна и за то ће вас казнити.
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ٱشۡتَرَوُاْ ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَا بِٱلۡأٓخِرَةِۖ فَلَا يُخَفَّفُ عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابُ وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ 86
То су они који су Будући живот заменили овосветским, дајући предност пролазном над вечним, и њима се оносветска казна неће умањити, нити ће тада икога наћи да им може помоћи.
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ وَقَفَّيۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ بِٱلرُّسُلِۖ وَءَاتَيۡنَا عِيسَى ٱبۡنَ مَرۡيَمَ ٱلۡبَيِّنَٰتِ وَأَيَّدۡنَٰهُ بِرُوحِ ٱلۡقُدُسِۗ أَفَكُلَّمَا جَآءَكُمۡ رَسُولُۢ بِمَا لَا تَهۡوَىٰٓ أَنفُسُكُمُ ٱسۡتَكۡبَرۡتُمۡ فَفَرِيقٗا كَذَّبۡتُمۡ وَفَرِيقٗا تَقۡتُلُونَ 87
Ми смо Мојсију Књигу (Тору ) дали, и након њега смо многе посланике послали. Исусу, сину Маријином, дали смо јасне доказе који указују на његову истинитост, попут оживљавања мртвих и лечења слепаца од рођења и губавца, и помогли смо га анђелом Гаврилом, мир нек је над њим. О потомци Израиљеви, зар када год дође посланик од Бога са нечим што не одговара вашим прохтевима, охолите се над истином и Божјим посланицима, па неке од њих у лаж утерујете, а неке убијате?
وَقَالُواْ قُلُوبُنَا غُلۡفُۢۚ بَل لَّعَنَهُمُ ٱللَّهُ بِكُفۡرِهِمۡ فَقَلِيلٗا مَّا يُؤۡمِنُونَ 88
Доказ јевреја за неслеђење Мухаммеда, мир нек је над њим, јесте садржан у речима: "Наша срца су скамењена и затворена, и до њих не стиже оно што говориш, нити она то разумеју", а није тако, већ их је Бог удаљио од Своје милости због њиховог неверства, па је мало њих поверовало у оно што је Бог објавио.
У највеће неверство спада и веровање у део оног што је Аллах објавио, а неверовање у други део, јер је такав човек своју страст за божанство узео.
Тежина пркоса Јевреја, њиховог слеђења страсти и играња оним што је Узвишени Аллах објавио.
Аллахова благодат и милост према створењима се огледа у Његовом слању посланика и објављивању књига, како би се та створења упутила правим путем.
Оне који се окрећу од упуте, који пркосе Његовим наредбама, Аллах кажњава тиме што им срце запечати и удаљи их од Своје милости, због чега они не могу да спознају истину.