اللغة
قَالَ مَعَاذَ ٱللَّهِ أَن نَّأۡخُذَ إِلَّا مَن وَجَدۡنَا مَتَٰعَنَا عِندَهُۥٓ إِنَّآ إِذٗا لَّظَٰلِمُونَ 79
Јосиф, мир нек је над њим, рече: "Сачувај Боже да нанесемо неправду ономе ко је невин због туђег злочина, па да ухапсимо неког мимо онога код кога смо нашли краљеву мерицу. Ако бисмо то урадили били бисмо прави неправедници, јер смо казнили невиног а оставили преступника."
فَلَمَّا ٱسۡتَيَۡٔسُواْ مِنۡهُ خَلَصُواْ نَجِيّٗاۖ قَالَ كَبِيرُهُمۡ أَلَمۡ تَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ أَبَاكُمۡ قَدۡ أَخَذَ عَلَيۡكُم مَّوۡثِقٗا مِّنَ ٱللَّهِ وَمِن قَبۡلُ مَا فَرَّطتُمۡ فِي يُوسُفَۖ فَلَنۡ أَبۡرَحَ ٱلۡأَرۡضَ حَتَّىٰ يَأۡذَنَ لِيٓ أَبِيٓ أَوۡ يَحۡكُمَ ٱللَّهُ لِيۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلۡحَٰكِمِينَ 80
Након што су изгубили наду да ће Јосиф испунити оно што траже од њега, осамише се ради консултације. Њихов старији брат рече: "Подсећам вас да је ваш отац од вас узео чврсту заклетву Богом да ћете да му вратите сина осим да сви будете окупирани нечим што никако не можете да одагнате од себе, а и пре тога сте проневерили чување Јосифа и нисте испунили свој завет дат оцу. Ја нећу да напустим Мисир све док ми мој отац не дозволи да му се вратим, или док Бог не одреди да узмем мог брата. Бог најбоље одређује и Он одређује истину и правду."
ٱرۡجِعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَبِيكُمۡ فَقُولُواْ يَٰٓأَبَانَآ إِنَّ ٱبۡنَكَ سَرَقَ وَمَا شَهِدۡنَآ إِلَّا بِمَا عَلِمۡنَا وَمَا كُنَّا لِلۡغَيۡبِ حَٰفِظِينَ 81
Најстарији брат рече: "Вратите се свом оцу и реците му: "Твој син је украо па га је мисирски великаш заробио за казну. Ми ти само преносимо оно што знамо на основу тога што смо видели краљеву посуду како бива извађена из његовог товара. Ми нисмо знали да он краде, јер да смо знали не бисмо ти дали завет да ћемо да га вратимо."
وَسَۡٔلِ ٱلۡقَرۡيَةَ ٱلَّتِي كُنَّا فِيهَا وَٱلۡعِيرَ ٱلَّتِيٓ أَقۡبَلۡنَا فِيهَاۖ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ 82
"А да би се уверио у истинитост нашег говора ти упитај људе у месту у којем смо били, и упитај људе из караване са којом смо дошли и они ће ти рећи исто што и ми. Ми, заиста, истину говоримо када кажемо да је украо."
قَالَ بَلۡ سَوَّلَتۡ لَكُمۡ أَنفُسُكُمۡ أَمۡرٗاۖ فَصَبۡرٞ جَمِيلٌۖ عَسَى ٱللَّهُ أَن يَأۡتِيَنِي بِهِمۡ جَمِيعًاۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ 83
Њихов отац им рече: "Није тако како кажете, није он украо, већ су вам душе ваше улепшале да му сплетку приредите као што сте урадили са његовим братом раније. Ја ћу лепо да се стрпим и само ћу Богу да се жалим, надам се да ће Бог све да их врати, и Јосифа, и његовог рођеног брата и њиховог најстаријег брата. Заиста Он, Узвишени, најбоље зна моје стање и мудро управља мојом судбином."
وَتَوَلَّىٰ عَنۡهُمۡ وَقَالَ يَٰٓأَسَفَىٰ عَلَىٰ يُوسُفَ وَٱبۡيَضَّتۡ عَيۡنَاهُ مِنَ ٱلۡحُزۡنِ فَهُوَ كَظِيمٞ 84
Окрену се од њих и удаљи, а затим рече: "О моја туго за Јосифом." А црни део његових очију је постао бео од мноштва плача за њим. Био је веома тужан и забринут, али је то скривао од људи."
قَالُواْ تَٱللَّهِ تَفۡتَؤُاْ تَذۡكُرُ يُوسُفَ حَتَّىٰ تَكُونَ حَرَضًا أَوۡ تَكُونَ مِنَ ٱلۡهَٰلِكِينَ 85
Јосифова браћа рекоше свом оцу. "Тако нам Бога, оче наш, ти и даље спомињеш Јосифа и патиш за њим да ћеш тешко да оболиш или умреш!"
قَالَ إِنَّمَآ أَشۡكُواْ بَثِّي وَحُزۡنِيٓ إِلَى ٱللَّهِ وَأَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ 86
Отац им рече: "Ја се за моју тугу и бригу жалим само Богу, и знам за Божју благост, доброту и Његово услишавање молитве ономе ко је у нужди, и Његову награде ономе кога је задесила несрећа, а ви то не знате."
Није дозвољено казнити невиног због нечијег злочина.
Лепо стрпљење јесте када се човек жали само Богу.
Верник треба да буде потпуно убеђен да ће Бог да отклони његову несрећу.