اللغة
لُعِنَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۢ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ عَلَىٰ لِسَانِ دَاوُۥدَ وَعِيسَى ٱبۡنِ مَرۡيَمَۚ ذَٰلِكَ بِمَا عَصَواْ وَّكَانُواْ يَعۡتَدُونَ 78
Узвишени Аллах је у оригиналним Псалмима које је објавио Давиду и у Јеванђељу којег је објавио Исусу рекао да је удаљио невернике међу потомцима Израиљевим од Своје милости због греха и скрнављења Аллахових заповести.
كَانُواْ لَا يَتَنَاهَوۡنَ عَن مُّنكَرٖ فَعَلُوهُۚ لَبِئۡسَ مَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ 79
Нису једни друге одвраћали од греха, већ су грешници јавно грешили јер нико није имао да их осуди. Ружно ли је то како су они поступали када су оставили негодовање и порицање неваљалих дела.
تَرَىٰ كَثِيرٗا مِّنۡهُمۡ يَتَوَلَّوۡنَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ لَبِئۡسَ مَا قَدَّمَتۡ لَهُمۡ أَنفُسُهُمۡ أَن سَخِطَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمۡ وَفِي ٱلۡعَذَابِ هُمۡ خَٰلِدُونَ 80
О Посланиче, видиш да многи неверници међу овим Јеврејима воле арапске многобошце и исказују непријатељство против тебе и верника. Ружно је то њихово пријатељство са многобошцима, и то је један од узрока Божје срџбе према њима и разлог што ће их казнити вечном ватром.
وَلَوۡ كَانُواْ يُؤۡمِنُونَ بِٱللَّهِ وَٱلنَّبِيِّ وَمَآ أُنزِلَ إِلَيۡهِ مَا ٱتَّخَذُوهُمۡ أَوۡلِيَآءَ وَلَٰكِنَّ كَثِيرٗا مِّنۡهُمۡ فَٰسِقُونَ 81
Када би ови Јевреји истински веровали у Бога и Његовог Посланика, не би многобошце узели за пријатеље и са њима ратовали против верника, и не би их волели и ка њима тежили поред верника, јер им је забрањено да невернике узимају за присне пријатеље. Међутим, многи од ових Јевреја су напустили покорност и верност Богу, и удаљили су се од верника.
۞لَتَجِدَنَّ أَشَدَّ ٱلنَّاسِ عَدَٰوَةٗ لِّلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱلۡيَهُودَ وَٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْۖ وَلَتَجِدَنَّ أَقۡرَبَهُم مَّوَدَّةٗ لِّلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱلَّذِينَ قَالُوٓاْ إِنَّا نَصَٰرَىٰۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّ مِنۡهُمۡ قِسِّيسِينَ وَرُهۡبَانٗا وَأَنَّهُمۡ لَا يَسۡتَكۡبِرُونَ 82
О Посланиче, наћи ћеш да су Јевреји, и обожаваоци кипова и други многобошци највећи непријатељи верницима муслиманима који те следе и следе Објаву са којом си дошао, због злобе, зависти и охолости. И наћи ћеш да су најближи верницима и ономе са чиме си дошао они који за себе кажу: "Ми смо хришћани." Њихова блискост са верницима је због тога што међу њима има учених и побожних, који су понизни, док охолим људима добро не стиже до срца.
وَإِذَا سَمِعُواْ مَآ أُنزِلَ إِلَى ٱلرَّسُولِ تَرَىٰٓ أَعۡيُنَهُمۡ تَفِيضُ مِنَ ٱلدَّمۡعِ مِمَّا عَرَفُواْ مِنَ ٱلۡحَقِّۖ يَقُولُونَ رَبَّنَآ ءَامَنَّا فَٱكۡتُبۡنَا مَعَ ٱلشَّٰهِدِينَ 83
Ови наведени, попут хришћанског краља Неџашије и његових следбеника, имају мека срца, јер плачу из скрушености када чују Кур'ан који ти је објављен након што су спознали да је он истина од Бога, и зато што знају оно са чим је Исус дошао. Они говоре: "Господару наш, ми верујемо у оно што си објавио Свом посланику Мухаммеду па нас упиши као заједницу Мухаммедову, која ће бити сведок против осталих људи на Судњем дану."
Остављање позивања на добро и одвраћања од зла изискује проклетство и удаљавање од Аллахове милости.
Од знакова веровања је љубав у име Аллаха и одрицање у име Аллаха.
Блискост са Божјим непријатељима и лојалност њима изискују Божју срџбу.
Ови одломци указују на жестоко непријатељство које гаје Јевреји и многобошци према муслиманима. Са друге стране постоје скупине хришћана које гаје симпатије према Исламу, јер знају да је Ислам истинска вера.