الصافات

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир нек је над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир нек је над њим: спомиње га по добру и хвали.

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир нек је над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

Посланик Ноје, мир нек је над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани роб.

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир нек је над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од многобоштва, и као искрени саветник према људима.

Кад је осудио свог оца и своје сународнике многобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир нек је над њим.

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

Аврам, мир нек је над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

А чим су многобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир нек је над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали многобошци?”

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

Аврамови, мир нек је над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

Храбар и постојан, Аврам, мир нек је над њим, упитао је многобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

Пошто је посланик Аврам, мир нек је над њим, победио многобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

Многобошци су хтели да напакосте Авраму, мир нек је над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

Аврам, мир нек је над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир нек је над њим, на молбу: даровао му је сина Исмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир нек је над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”