اللغة
وَإِن كَادُواْ لَيَسۡتَفِزُّونَكَ مِنَ ٱلۡأَرۡضِ لِيُخۡرِجُوكَ مِنۡهَاۖ وَإِذٗا لَّا يَلۡبَثُونَ خِلَٰفَكَ إِلَّا قَلِيلٗا 76
Покушавали су неверници, Божји Посланиче, да те сталним узнемиравањем протерају из Меке; да су то учинили, ни они се у њој не би дуго задржали.
سُنَّةَ مَن قَدۡ أَرۡسَلۡنَا قَبۡلَكَ مِن رُّسُلِنَاۖ وَلَا تَجِدُ لِسُنَّتِنَا تَحۡوِيلًا 77
Тако је Бог уништавао народе који би протерали свог веровесника. То је Божји закон и он се не мења променом времена и места.
أَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِدُلُوكِ ٱلشَّمۡسِ إِلَىٰ غَسَقِ ٱلَّيۡلِ وَقُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِۖ إِنَّ قُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِ كَانَ مَشۡهُودٗا 78
Прописно обављај молитву од тренутка кад сунце крене с половине неба па до ноћне тмине, тј. подневску, после подневску, предвечерњу и вечерњу молитву, а обављај и јутарњу молитву учећи у њему Кур’ан дуже. Анђели присуствују учењу Кур’ана на јутарњој молитви.
وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَتَهَجَّدۡ بِهِۦ نَافِلَةٗ لَّكَ عَسَىٰٓ أَن يَبۡعَثَكَ رَبُّكَ مَقَامٗا مَّحۡمُودٗا 79
Посланиче, након што мало одспаваш, устани и проведи део ноћи у молитви и учењу Кур’ана, како би учинио што више добрих дела и, одатле, добио више ступњеве код Бога. Бог ће те учинити, веровесниче, заговорником људи на Судњем дану, па ће им олакшати патњу доношењем пресуде; а ти ћеш добити место које заслужује похвалу претходних и последњих генерација.
وَقُل رَّبِّ أَدۡخِلۡنِي مُدۡخَلَ صِدۡقٖ وَأَخۡرِجۡنِي مُخۡرَجَ صِدۡقٖ وَٱجۡعَل لِّي مِن لَّدُنكَ سُلۡطَٰنٗا نَّصِيرٗا 80
Реци Посланиче, молећи свог Господара: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, на лепо понашање, истину и Прави пут. А поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, било да се ради о месту, речима или делима, и подари ми чврсте доказе против мојих непријатеља!”
وَقُلۡ جَآءَ ٱلۡحَقُّ وَزَهَقَ ٱلۡبَٰطِلُۚ إِنَّ ٱلۡبَٰطِلَ كَانَ زَهُوقٗا 81
Божји Посланиче, кажи неверницима: “Дошао је Ислам, а нестало је идолопоклонства! Нестало је ваших одвратних и подлих лажи о Богу које је истина победила, јер је истина чврста, постојана, потпомогнута и увек побеђује!”
وَنُنَزِّلُ مِنَ ٱلۡقُرۡءَانِ مَا هُوَ شِفَآءٞ وَرَحۡمَةٞ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ وَلَا يَزِيدُ ٱلظَّٰلِمِينَ إِلَّا خَسَارٗا 82
Милостиви Бог објављује Кур’ан у којем је лек за свако болесно срце које болује од сумње, неверовања, лицемерства, као и од страсти и порока; Кур’ан је лек и за све друге болести. Њиме се најлакше заслужи Божја милост, постиже исправно веровање, мудрост и разумевање вере. Кад су у питању неверници, њима Кур’ан само повећава неверовање и заблуду, јер поричу и негирају истину од Бога.
وَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنََٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ كَانَ ئَُوسٗا 83
Кад Племенити Бог подари човеку неку благодат као што је здравље и иметак, он се окрене од захвалности и покорности Богу, удаљавајући се охоло. С друге стране, уколико га задеси невоља, у виду сиромаштва или болести, изгуби наду у Божју милост, богатство и здравље.
قُلۡ كُلّٞ يَعۡمَلُ عَلَىٰ شَاكِلَتِهِۦ فَرَبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِمَنۡ هُوَ أَهۡدَىٰ سَبِيلٗا 84
Кажи људима, Посланиче милости: “Свако од вас ради оно што одговара његовом стању и што му је одређено. Бог савршено зна ко је на Правом путу.”
وَيَسَۡٔلُونَكَ عَنِ ٱلرُّوحِۖ قُلِ ٱلرُّوحُ مِنۡ أَمۡرِ رَبِّي وَمَآ أُوتِيتُم مِّنَ ٱلۡعِلۡمِ إِلَّا قَلِيلٗا 85
Веровесниче, неверници из реда следбеника Књиге те питају о суштини душе. Обавести их да је суштина душе знана само Богу, а људима је дато веома мало знања у односу на оно што Бог зна.
وَلَئِن شِئۡنَا لَنَذۡهَبَنَّ بِٱلَّذِيٓ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ ثُمَّ لَا تَجِدُ لَكَ بِهِۦ عَلَيۡنَا وَكِيلًا 86
Да Бог хоће, Он би повукао Кур’ан из твог срца, Посланиче, јер Бог све може, и у том случају не би нашао никог ко би ти помогао да не заборавиш Кур’ан, нити би те ико поново Кур’ану поучио.
Човек је у великој потреби за тим да га Бог учврсти у вери, па се Господару за то непрестано треба молити.
Неистина нестаје онда кад се истина појави. Неистина надвлада истину само онда кад су следбеници истине немарни, и на оним местима на којима су немарни.
Кур’ан Часни је лек за срца, па се њиме лече сумње, незнање, погрешна уверења, скретање с Праве стазе, нечасне намере...
Ови одломци указују да човек не треба одговорити на неумесно и бескорисно питање, и да га треба упутити на оно од чега ће имати користи и оно што му је потребно.