اللغة
۞قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا 75
Подсећајући Мојсија на услов који му је поставио, Хидр рече: “Зар те нисам упозорио да се нећеш моћи суздржати кад видиш неке моје поступке чију суштину нећеш моћи да разумеш?”
قَالَ إِن سَأَلۡتُكَ عَن شَيۡءِۢ بَعۡدَهَا فَلَا تُصَٰحِبۡنِيۖ قَدۡ بَلَغۡتَ مِن لَّدُنِّي عُذۡرٗا 76
Мојсије је обећао: “Ако те било шта након овог будем питао, немој се дружити са мном. Ја сам се већ три пута успротивио твојој наредби и стигао сам до границе када можеш напустити дружење са мном."
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَآ أَتَيَآ أَهۡلَ قَرۡيَةٍ ٱسۡتَطۡعَمَآ أَهۡلَهَا فَأَبَوۡاْ أَن يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارٗا يُرِيدُ أَن يَنقَضَّ فَأَقَامَهُۥۖ قَالَ لَوۡ شِئۡتَ لَتَّخَذۡتَ عَلَيۡهِ أَجۡرٗا 77
Они наставише путовање, а кад дођоше у један град, замолише његове становнике да их нахране, јер су путници, али ови то одбише. Мојсије и Хидр тад видеше неки зид који само што се није срушио, па га Хидр исправи и учврсти. Мојсије се изненади и рече Хидру: “Требао си да им наплатиш ову услугу, па да себи купимо храну, јер су нам ови људи ускратили гостопримство.”
قَالَ هَٰذَا فِرَاقُ بَيۡنِي وَبَيۡنِكَۚ سَأُنَبِّئُكَ بِتَأۡوِيلِ مَا لَمۡ تَسۡتَطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرًا 78
Ел-Хидр рече: “Дошло је време да се нас двојица растанемо. А пре него што се коначно раздвојимо, објаснићу ти неоснованост твојих приговора у вези с мојим поступцима.”
أَمَّا ٱلسَّفِينَةُ فَكَانَتۡ لِمَسَٰكِينَ يَعۡمَلُونَ فِي ٱلۡبَحۡرِ فَأَرَدتُّ أَنۡ أَعِيبَهَا وَكَانَ وَرَآءَهُم مَّلِكٞ يَأۡخُذُ كُلَّ سَفِينَةٍ غَصۡبٗا 79
“Што се тиче оне лађе чију сам подну даску одвалио”, ел-Хидр рече, “она припада сиромасима који живе превозећи путнике на мору. Испред њих налази се неправедан владар који отуђује сваку исправну лађу, па сам хтео да је мало оштетим како им је онај тиранин не би одузео.”
وَأَمَّا ٱلۡغُلَٰمُ فَكَانَ أَبَوَاهُ مُؤۡمِنَيۡنِ فَخَشِينَآ أَن يُرۡهِقَهُمَا طُغۡيَٰنٗا وَكُفۡرٗا 80
Хидр затим рече: “Кад је у питању дечак којег сам убио, он је постао неверник, а родитељи су му верници. Да сам га оставио у животу, он би, уистину, утицао на своје родитеље да и они постану неверници, из љубави према њему, или због тога што би материјално зависили од њега.”
فَأَرَدۡنَآ أَن يُبۡدِلَهُمَا رَبُّهُمَا خَيۡرٗا مِّنۡهُ زَكَوٰةٗ وَأَقۡرَبَ رُحۡمٗا 81
“Желели смо да им Бог, уместо њега, подари бољег, послушнијег и вреднијег дечака”, додао је.
وَأَمَّا ٱلۡجِدَارُ فَكَانَ لِغُلَٰمَيۡنِ يَتِيمَيۡنِ فِي ٱلۡمَدِينَةِ وَكَانَ تَحۡتَهُۥ كَنزٞ لَّهُمَا وَكَانَ أَبُوهُمَا صَٰلِحٗا فَأَرَادَ رَبُّكَ أَن يَبۡلُغَآ أَشُدَّهُمَا وَيَسۡتَخۡرِجَا كَنزَهُمَا رَحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَۚ وَمَا فَعَلۡتُهُۥ عَنۡ أَمۡرِيۚ ذَٰلِكَ تَأۡوِيلُ مَا لَمۡ تَسۡطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرٗا 82
Напослетку је Хидр казао: “Кад је реч о оном зиду што сам га исправио и учврстио, он је припадао двојици дечака, сирочади из оног града у којем смо били, а испод зида налази се злато и сребро, њихова својина. Отац им је био добар и богобојазан човек, па је Бог, из Своје доброте, желео да они одрасту и изваде благо испод зида. Ништа од овог нисам учинио по свом нахођењу, већ Божјом вољом и наредбом. То је објашњење за моје поступке које си осудио. Ето тако је било, а ти ниси био упућен у суштину ствари, па се ниси могао суздржати од коментара.”
Будући да између казивања о Хидру и Зулкарнејну постоји веза – обојица су штитила право слабих, ова су казивања споменута једно за другим.
وَيَسَۡٔلُونَكَ عَن ذِي ٱلۡقَرۡنَيۡنِۖ قُلۡ سَأَتۡلُواْ عَلَيۡكُم مِّنۡهُ ذِكۡرًا 83
Питају те, Веровесниче, многобошци и Јевреји о праведном владару Зулкарнејну. Одговори им да ћеш их о томе обавестити, како би примили савет и извукли поуку.
Кад је реч о доношењу суда, не треба журити и не треба бити непромишљен, него треба све добро проверити и утврдити.
Суд се на овом свету доноси на темељу спољашности кад се ради о питањима која су везана за иметак и живот.
Веће се зло избегне тако што се учини мање зло, односно постигне се већа корист тако што ће се пропустити она која је мања.
Дружење с пријатељем може се прекинути онда кад се са њим више не може дружити.
Кад је реч о опхођењу према Узвишеном Богу, потребно је знати да се Њему приписује само оно што је добро, а да се зло Богу не приписује.
Бог чува добре људе, и чува њихово потомство такође.