اللغة
قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِن جَعَلَ ٱللَّهُ عَلَيۡكُمُ ٱلَّيۡلَ سَرۡمَدًا إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَنۡ إِلَٰهٌ غَيۡرُ ٱللَّهِ يَأۡتِيكُم بِضِيَآءٍۚ أَفَلَا تَسۡمَعُونَ 71
Божји Посланиче, обрати се многобошцима: “Шта мислите, ако би Свемогући Бог учинио да вам ноћ вечно, све до Судњег дана траје - који бог би поред Аллаха могао да вам у тој непрекидној тмини светлост да? Зар заиста не чујете ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да пружи светлост!”
قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِن جَعَلَ ٱللَّهُ عَلَيۡكُمُ ٱلنَّهَارَ سَرۡمَدًا إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَنۡ إِلَٰهٌ غَيۡرُ ٱللَّهِ يَأۡتِيكُم بِلَيۡلٖ تَسۡكُنُونَ فِيهِۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ 72
Реци им, Божји Посланиче: “Шта мислите, ако би Свевишњи Бог учинио да вам дан вечно, све до Дана устанућа траје – који бог би осим Њега Јединог створио ноћ да у њој заспете и одморите се од дневног умора? Зар заиста не видите ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да подари ноћ!”
وَمِن رَّحۡمَتِهِۦ جَعَلَ لَكُمُ ٱلَّيۡلَ وَٱلنَّهَارَ لِتَسۡكُنُواْ فِيهِ وَلِتَبۡتَغُواْ مِن فَضۡلِهِۦ وَلَعَلَّكُمۡ تَشۡكُرُونَ 73
Из милости Своје према људима, Узвишени Бог, створио је ноћ и дан и дао им је различите улоге: ноћ служи за спавање и одмарање након што се радом преко дана уморите, а дан је за привређивање да би сте опскрбу стицали и да би били захвални Узвишеном Богу на доброти.
وَيَوۡمَ يُنَادِيهِمۡ فَيَقُولُ أَيۡنَ شُرَكَآءِيَ ٱلَّذِينَ كُنتُمۡ تَزۡعُمُونَ 74
На Дан коначног полагања рачуна, Узвишени Бог ће позвати невернике и упитаће их: “Где су ваша божанства, која сте мимо Мене обожавали и за које сте сматрали да поседују Божје особине."
وَنَزَعۡنَا مِن كُلِّ أُمَّةٖ شَهِيدٗا فَقُلۡنَا هَاتُواْ بُرۡهَٰنَكُمۡ فَعَلِمُوٓاْ أَنَّ ٱلۡحَقَّ لِلَّهِ وَضَلَّ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ 75
Из сваке заједнице Свезнајући ће Бог извести сведока против ње, тј. посланика који јој је послат, па ће сведочити о њиховом неверству и гнусним делима. Заправо, Бог ће од неверничких народа затражити доказ да су њихова божанства, која су обожавали, а не Бога, заиста достојна да буду обожавана. Тада ће они који нису веровали сазнати да је код Бога, слављен и хваљен нека је Он, истински, непобитан доказ и да само Он, Којем нико није раван, заслужује да буде обожаван. Нестаће сва божанстава која су, измишљајући, Богу приписивали.
Господар је у претходним одломцима говорио о томе да се фараон охолио на Земљи због власти, а овде ће споменути да се Карун охолио због иметка.
۞إِنَّ قَٰرُونَ كَانَ مِن قَوۡمِ مُوسَىٰ فَبَغَىٰ عَلَيۡهِمۡۖ وَءَاتَيۡنَٰهُ مِنَ ٱلۡكُنُوزِ مَآ إِنَّ مَفَاتِحَهُۥ لَتَنُوٓأُ بِٱلۡعُصۡبَةِ أُوْلِي ٱلۡقُوَّةِ إِذۡ قَالَ لَهُۥ قَوۡمُهُۥ لَا تَفۡرَحۡۖ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ ٱلۡفَرِحِينَ 76
Карун је био из Мојсијевог, мир нек је над њим, народа и охолио се због иметка који му је Бог дао. Имао је толико иметка да је кључеве његових ризница једва могла носити скупина снажних људи. Саветујући га, његови су му сународници говорили: “Немој бити охол, Каруне, и немој ликовати зато што ти је дато богатство! Силни Бог не воли охоле и обесне! Такве Бог мрзи, и сигурно их чека казна.”
وَٱبۡتَغِ فِيمَآ ءَاتَىٰكَ ٱللَّهُ ٱلدَّارَ ٱلۡأٓخِرَةَۖ وَلَا تَنسَ نَصِيبَكَ مِنَ ٱلدُّنۡيَاۖ وَأَحۡسِن كَمَآ أَحۡسَنَ ٱللَّهُ إِلَيۡكَۖ وَلَا تَبۡغِ ٱلۡفَسَادَ فِي ٱلۡأَرۡضِۖ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُفۡسِدِينَ 77
“Већ жуди да уз помоћ иметка који ти је дат заслужиш Божју наклоност и награду на Будућем свету тиме што ћеш удељивати у добротворне сврхе, али не заборави своју прилику на овом свету, тј. немој занемарити удео у дозвољеном уживању, у јелу, пићу, одећи, али се не охоли и не хвали. Чини добро људима помажући им у сваком смислу, као што је теби Бог добро учинио давши ти небројено благо”, рекли су му добри људи. “Не прави по Земљи неред чинећи грехе и изостављајући чињење добрих дела, јер Узвишени Бог не воли оне који сију смутњу на овом свету; заправо такве мрзи.”
Смена дана и ноћи једна је од Божјих благодати, па човек на њој мора бити захвалан Господару.
Како се човек може осилити због власти, тако се може и због богатства осилити.
Охолост и ликовање грех је који Бог мрзи.
Неопходно је упутити савет оном за кога се човек боји да ће упасти у смутњу.
Ови су одломци очити као доказ да Свевишњи Бог мрзи оне који ремете ред на Земљи.