يوسف

Након што је Јосиф наредио да се камиле његове браће натоваре храном, ставио је краљеву мерицу за храну, којом је мерио храну онима који су тражили опскрбу, у товар свога рођеног брата без знања остале браће, како би то био разлог његовог останка код Јосифа. Када су кренули назад чуше позив: "О власници камила натоварених залихама, ви сте лопови."

Јосифова браћа приђоше дозивачу и људима око њега и рекоше: "Шта сте изгубили па нас оптужујете за крађу?"

Дозивач и његови пратиоци рекоше Јосифовој браћи: "Нестала нам је краљева посуда за мерење. Ко је донесе пре него што ми све претражимо припада му награда, а ја то гарантујем."

Јосифова браћа им рекоше: "Тако нам Бога ви знате нашу невиност, као што сте могли да закључите на основу нашег стања. Нисмо дошли у Мисир да би чинили неред у њему, нити смо у нашем животу били лопови."

Дозивач и његови пратиоци упиташе: "Каква је код вас казна за онога ко је то украо, уколико се испостави да лажете да сте невини?"

Јосифова браћа им рекоше: "Код нас је казна за лопова у чијем се пртљагу нађе украдена ствар да он постаје роб ономе од кога је украо. Тако ми кажњавамо лопове."

Ови их вратише Јосифу како би претражио њихове товаре. Он поче са претрагом товара његове браће по оцу пре товара његовог рођеног брата, како би што боље сакрио сплетку, а затим претражи и његов товар и извади краљеву мерицу из њега. Као што смо у Јосифову корист дали да краљева мерица буде стављена у товар његовог брата, тако смо такође дозволили да своју браћу казни казном која важи у њиховој земљи, заробљавањем лопова, што се не би могло остварити да их је казнио казном египатског краља која се огледа у бичевању и новчаном кажњавању, али бива како Бог хоће, а Он све може. Ми подижемо углед коме Ми хоћемо, као што смо уздигли Јосифа, а изнад сваког зналца има знанији, а изнад сваког знања је Божје знање, јер Он све зна.

Јосифова браћа рекоше: "Ако је украо то није чудно, и његов рођени брат је раније крао." Мислећи на Јосифа, мир нек је над њим. Јосиф је сакрио своје незадовољство тиме што су рекли, али је у себи помислио: "Ваша завист коју гајите и лоша дела која сте чинили је право зло у овој ситуацији, а Бог најбоље зна за ту лажну оптужбу коју сте изнели."

Јосифова браћа му рекоше: "О великашу, он има веома старог оца који га много воли, па узми неког од нас уместо њега. Ми сматрамо да си ти доброчинитељ у опхођењу према нама и према другима, па нам учини ту услугу."