الأحزاب

Спомени, Божји Посланиче, кад је Свезнајући Бог узео завет од веровесника да ће само Њега обожавати, и да Му никог равним неће сматрати, и да ће достављати објаву ништа не тајећи, верно и доследно! Тако је Бог Узвишени, узео посебан, потврђен завет за достављање посланице од тебе, Веровесниче, и од Ноје, и од Аврама, и од Мојсија, и од Исуса, сина Маријиног.

Узвишени Бог узео је завет од свих веровесника како би били питани на Судњем дану да ли су им се њихови народи одазвали, па ће оне који су поверовали увести у Рај, а оне који су били неверници казнити пакленом ватром.

Правоверни, који верујете у Бога и поступате у складу с оним што је објавио, сетите се Божје благодати према вама кад су вас савезничке војске походиле у Бици на Хендеку, окупивши арапске многобошце, мединске јевреје и дволичњаке! Они су вас са свих страна опколили, али је Свемогући Бог на њихов логор послао силни ветар, помоћу којег је помагао Посланику. К томе, Племенити Бог послао је анђеле које ви, верници, нисте видели, па су се многобошци дали у бег и вратили су се понижени и поражени. Бог добро види оно што чините, није Му непознато ваше понашање, Он ће вам дати оно што заслужите.

Сетите се кад су вам савезничке војске дошле с доње стране долине, с истока, и с горње стране долине, са запада, па сте били збуњени и изненађени, укочених погледа, а срца су вам, због тешког призора и непојмљивог страха, до грла стигла! Тад су мислима сумње овладале, па сте час помишљали да помоћ неће доћи, а час да ћете бити помогнути.

У тим тешким тренуцима верници су били на огромну кушњу стављени, а редови су муслимански очишћени: сазнало се и очито показало ко је искрен а ко дволичан. Муслимани су били силно узнемирени и на смрт престрављени.

Тог дана су говорили дволичњаци и они у чијем је срцу сумња била: “Бог и Посланик Његов су нас само обмањивали кад су нам рекли да ћемо победити и да ће понос и власт нама припасти!”

Сети се кад су неки дволичњаци, обраћајући се становницима Медине казали: “О становници Медине, зар ћете водити битку која је унапред изгубљена? Треба да се вратите својим кућима, унутар Медине, а не да боравите код брда Сел’, поред канала!” Па су неки од њих тражили од Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, допуштење да се врате кући истичући како њихове куће нису заштићене. А лагали су јер њихове куће нису биле незаштићене већ су они, дволичњаци, хтели да избегну борбу и да побегну.

А да су непријатељске војске продрле у Медину с разних страна и да је затим затражено од њих да заневерују у Бога Јединог, и да се одметну од Ислама, сигурно би неверство прихватили, осим мало њих, и не би се око тога много двоумили.

А пре тога су се дволичњаци Узвишеном Богу обавезали да неће узмицати и бежати с бојног поља у Бици на Ухуду – прекршили су дато обећање и изневерили га. Говорили су да ће се жестоко борити само ако до боја дође, и да бежати неће, али су обећање прекршили. Нека сигурно знају да ће их Свезнајући Бог позвати на одговорност за обећање које су дали, јер ће се за обећање Богу дато одговарати.