اللغة
أُبَلِّغُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَأَنَا۠ لَكُمۡ نَاصِحٌ أَمِينٌ 68
"Достављам вам оно што ми је Аллах наредио да вам доставим, монотеизам и Његов закон. Ја сам вам, уистину, искрени и поуздани саветник у ономе што ми је наређено да вам доставим, ништа не додајем нити одузимам."
أَوَعَجِبۡتُمۡ أَن جَآءَكُمۡ ذِكۡرٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنكُمۡ لِيُنذِرَكُمۡۚ وَٱذۡكُرُوٓاْ إِذۡ جَعَلَكُمۡ خُلَفَآءَ مِنۢ بَعۡدِ قَوۡمِ نُوحٖ وَزَادَكُمۡ فِي ٱلۡخَلۡقِ بَصۜۡطَةٗۖ فَٱذۡكُرُوٓاْ ءَالَآءَ ٱللَّهِ لَعَلَّكُمۡ تُفۡلِحُونَ 69
"Зар се чудите томе што вам је опомена од вашег Господара дошла на језику једног од вас, а не од анђела или џинна? Хвалите вашег Господара и захваљујте Му на томе што вам је дао власт на Земљи и учинио вас наследницима Нојевог народа којег је уништио због њиховог неверства. Захваљујте Аллаху што вас је одликовао великим и снажним телима, и што вам је дао моћ, и сетите се Аллахових неизмерних благодати према вама како бисте остварили оно што желите и спасили се онога чега се бојите."
قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا لِنَعۡبُدَ ٱللَّهَ وَحۡدَهُۥ وَنَذَرَ مَا كَانَ يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ 70
Његов му народ рече: "О Ебере, зар си нам дошао да нам наређујеш да само Аллаха обожавамо и да оставимо оно што су наши преци обожавали? Дај ту казну којом нам претиш ако истину говориш!"
قَالَ قَدۡ وَقَعَ عَلَيۡكُم مِّن رَّبِّكُمۡ رِجۡسٞ وَغَضَبٌۖ أَتُجَٰدِلُونَنِي فِيٓ أَسۡمَآءٖ سَمَّيۡتُمُوهَآ أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُم مَّا نَزَّلَ ٱللَّهُ بِهَا مِن سُلۡطَٰنٖۚ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ 71
Ебер им одговори: "Изазвали сте Аллахову казну и срџбу и она ће вас, без сумње, задесити. Зар се са мном расправљате око кипова којима сте сами ви и ваши преци дали имена и учинили их божанствима, иако нису стварна? Аллах вам није дао доказ за такво нешто, па причекајте да вас задеси казна коју сте пожуривали, а и ја ћу с вама чекати. То ће се сигурно десити."
فَأَنجَيۡنَٰهُ وَٱلَّذِينَ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَقَطَعۡنَا دَابِرَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَاۖ وَمَا كَانُواْ مُؤۡمِنِينَ 72
Тако спасисмо, Ебера, мир нек је над њим, и вернике који су били са њим, из Наше милости, а искоренисмо оне који су Наше речи и доказе у лаж утеривали и нису верници били, па су казну заслужили.
وَإِلَىٰ ثَمُودَ أَخَاهُمۡ صَٰلِحٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥۖ قَدۡ جَآءَتۡكُم بَيِّنَةٞ مِّن رَّبِّكُمۡۖ هَٰذِهِۦ نَاقَةُ ٱللَّهِ لَكُمۡ ءَايَةٗۖ فَذَرُوهَا تَأۡكُلۡ فِيٓ أَرۡضِ ٱللَّهِۖ وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ 73
И арапском племену Семуд смо послали њиховог брата Салиха, да их позива да само Аллаха обожавају. Он им рече: "О народе мој, само Аллаха обожавајте јер нико поред Њега не заслужује да га обожавате. Дошао вам је јасни доказ од вашег Господара који указује на истинитост онога са чим сам вам дошао, а који се огледа у камили која ће изаћи из стене. Она ће имати одређено време у којем пије, па је пустите да једе по Аллаховој земљи, и нећете имати муке око ње. Немојте да је узнемиравате да вас због тога не задеси болна казна."
Онај ко позива Аллаху треба се окитити стрпљењем, попут веровесника, нека је мир над њима.
Од приоритета позивања Богу јесте позивање да се само Бог обожава и да се напусти сваки вид придруживања неког Њему.
Обманутост материјалном снагом која човека одвраћа од поштовања Божјих наредби и забрана.
Бог одређује веровесника из народа којем ће бити послат, и такав буде из најчасније породице и најплеменитијег рода, и који поседује најузвишеније људске особине.
Веровесници и њихови наследници се према малоумницима опходе уз стрпљење и не обраћају пажњу на ружан говор који им се упућује, већ праштају и прелазе преко тога.