اللغة
قَالَ هَلۡ ءَامَنُكُمۡ عَلَيۡهِ إِلَّا كَمَآ أَمِنتُكُمۡ عَلَىٰٓ أَخِيهِ مِن قَبۡلُ فَٱللَّهُ خَيۡرٌ حَٰفِظٗاۖ وَهُوَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ 64
Њихов отац им је рекао: "Зар да вам га поверим као што сам вам раније поверио његовог рођеног брата Јосифа? Поверио сам вам Јосифа и заветовали сте се да ћете да га чувате, али нисте испоштовали тај завет, тако да немам поверења у ваше заветовање да ћете чувати његовог брата. Само се у Бога уздам, Он је најбољи Чувар онога кога жели сачувати, и Он је најмилостивији према ономе коме се жели смиловати."
وَلَمَّا فَتَحُواْ مَتَٰعَهُمۡ وَجَدُواْ بِضَٰعَتَهُمۡ رُدَّتۡ إِلَيۡهِمۡۖ قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا مَا نَبۡغِيۖ هَٰذِهِۦ بِضَٰعَتُنَا رُدَّتۡ إِلَيۡنَاۖ وَنَمِيرُ أَهۡلَنَا وَنَحۡفَظُ أَخَانَا وَنَزۡدَادُ كَيۡلَ بَعِيرٖۖ ذَٰلِكَ كَيۡلٞ يَسِيرٞ 65
Када су отворили посуде са храном коју су донели, видели су да им је новац враћен, па рекоше свом оцу: "Шта још хоћемо од овог великаша након што нас је овако почастио? Ово је новац који смо дали за храну а који нам је он вратио из своје почасти према нама. Дај нам нашег брата и ми ћемо донети храну за нашу породицу и чуваћемо нашег брата од онога чега се бојиш за њега, и добићемо један камилин товар више због тога што смо и њега повели са нама, а то је великашу лако."
قَالَ لَنۡ أُرۡسِلَهُۥ مَعَكُمۡ حَتَّىٰ تُؤۡتُونِ مَوۡثِقٗا مِّنَ ٱللَّهِ لَتَأۡتُنَّنِي بِهِۦٓ إِلَّآ أَن يُحَاطَ بِكُمۡۖ فَلَمَّآ ءَاتَوۡهُ مَوۡثِقَهُمۡ قَالَ ٱللَّهُ عَلَىٰ مَا نَقُولُ وَكِيلٞ 66
Њихов отац им је рекао: "Нећу да га пошаљем са вама све док се чврсто Богом не закунете да ћете да ми га вратите осим ако сви онемогућени будете и нико од вас не остане с могућношћу да га пошаље или се са њим врати."
وَقَالَ يَٰبَنِيَّ لَا تَدۡخُلُواْ مِنۢ بَابٖ وَٰحِدٖ وَٱدۡخُلُواْ مِنۡ أَبۡوَٰبٖ مُّتَفَرِّقَةٖۖ وَمَآ أُغۡنِي عَنكُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٍۖ إِنِ ٱلۡحُكۡمُ إِلَّا لِلَّهِۖ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُۖ وَعَلَيۡهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُتَوَكِّلُونَ 67
И опоручи им: "Немојте у Мисир улазити кроз једна врата заједно, већ уђите на различита врата, јер тако је прече да се сачувате ако би вас каква несрећа погодила заједно, или ако би неко хтео да вам нанесе штету. То не кажем да бих одагнао штету коју вам је Бог одредио, или да бих вам прибавио корист коју вам Бог није одредио, јер само Бог одређује судбину и само се Његова одредба спроводи. Ја се само на Њега ослањам у свим мојим пословима, и само на Њега нека се ослоне они којима треба ослонац, у свим својим пословима."
وَلَمَّا دَخَلُواْ مِنۡ حَيۡثُ أَمَرَهُمۡ أَبُوهُم مَّا كَانَ يُغۡنِي عَنۡهُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٍ إِلَّا حَاجَةٗ فِي نَفۡسِ يَعۡقُوبَ قَضَىٰهَاۚ وَإِنَّهُۥ لَذُو عِلۡمٖ لِّمَا عَلَّمۡنَٰهُ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ 68
Они отпутоваше са Јосифовим рођеним братом, а затим уђоше на различита врата као што им је наредио. То их не би сачувало штете ако би Бог одредио да их задеси, али је то била Јаковљева милост према својој деци коју је испољио и због које им је то опоручио, и Јаков зна да само Бог одређује судбину, и зна оно што смо га подучили о веровању у Божје одређење, као и да треба подузимати узроке, али већина људи то не зна.
وَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيۡهِ أَخَاهُۖ قَالَ إِنِّيٓ أَنَا۠ أَخُوكَ فَلَا تَبۡتَئِسۡ بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 69
Када Јосифова браћа уђоше код Јосифа водећи његовог рођеног брата, Јосиф га загрли и рече му тихо: "Ја сам твој рођени брат Јосиф, немој бити тужан због лоших дела која су учинила твоја браћа према нама, попут узнемиравања, испољавања злобе и мојег бацања у бунар."
Наредба да се чувамо и пазимо од оних од којих видимо трагове издајства, јер се у аутентичном хадису спомиње да се верник не сме ујести два пута из исте рупе. Преноси Ел-Бухари и Муслим.
Један од аспеката опрезности јесте узимање чврстих завета и заклетви, а дозвољено је тражити од онога чијег неиспуњења поверења се бојимо да се закуне да ће чувати поверено му поверење.
Дозвољено је ономе ко тражи заклетву да изузме неке ствари из заклетве за које сматра да нису у моћи онога од кога тражи заклетву.
У подузимање узрока спада опрезност у опасним ситуацијама.