اللغة
وَقَالُواْ مَا لَنَا لَا نَرَىٰ رِجَالٗا كُنَّا نَعُدُّهُم مِّنَ ٱلۡأَشۡرَارِ 62
Главешине неправедници такође ће казати: “Зашто у Паклу не видимо људе које смо на пролазном свету сматрали порочнима, онима који заслужују казну?”
أَتَّخَذۡنَٰهُمۡ سِخۡرِيًّا أَمۡ زَاغَتۡ عَنۡهُمُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ 63
И рећи ће: "Јесмо ли то грешили кад смо их исмејавали и понижавали? Или смо пак, исмевајући их, били у праву, па су они с нама у Паклу, али их још нисмо видели, па су нам из вида изгубљени?"
إِنَّ ذَٰلِكَ لَحَقّٞ تَخَاصُمُ أَهۡلِ ٱلنَّارِ 64
И знајте да је расправљање међу становницима Пакла, о којем се овде говори, неупитно, мора се догодити.
قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ مُنذِرٞۖ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ 65
Веровесниче, обрати се многобошцима: “Ја сам вама послат да вас опоменем и упозорим на болну патњу јер не верујете и поричете посланике! А нема истинског божанства осим Бога, Једног Јединог, Који нема саучесника! Бог је јединствен у погледу Свог Бића, имена, својстава… Он је свемоћан, нико Му се не може супротставити. И зато само Њега треба обожавати.”
رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡغَفَّٰرُ 66
И додај: “Он је створитељ небеса и Земље и оног што је између њих. Он је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати. Он много прашта онима који се покају.”
قُلۡ هُوَ نَبَؤٌاْ عَظِيمٌ 67
Божји Посланиче, реци многобошцима: “У часном Кур’ану, величанственој књизи, налазе се велике вести.”
أَنتُمۡ عَنۡهُ مُعۡرِضُونَ 68
“А ви, о неверници, главе окрећете и отуђујете се од часног Кур’ана не поступајући према његовим упутама и доказима”, реци им.
مَا كَانَ لِيَ مِنۡ عِلۡمِۢ بِٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰٓ إِذۡ يَخۡتَصِمُونَ 69
Реци Посланиче: “Ја нисам ништа знао о препирци анђела приликом стварања Адама, али ме је Бог Узвишени, о томе известио у величанственом Кур’ану.”
إِن يُوحَىٰٓ إِلَيَّ إِلَّآ أَنَّمَآ أَنَا۠ نَذِيرٞ مُّبِينٌ 70
“Свезнајући Бог упознао ме је посредством објаве са неким непознатим догађајима, због тога што сам послат да упозорим на Божју казну.”
إِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن طِينٖ 71
Спомени дан када се Племенити Бог обратио анђелима: “Створићу Адама од иловаче.”
فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ 72
“И кад створим његове удове и савршен му облик и изглед дам па затим у њега душу удахнем па он оживи, ви му се о анђели, поклоните падањем лицем на тле!”
فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ 73
И анђели су се, без изузетка, поклонили Адаму, извршавајући Божју заповест да тиме укажу почаст човеку.
إِلَّآ إِبۡلِيسَ ٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ 74
Али је Сотона одбио да се поклони, из зависти, охолости и ината. Због тога је постао неверник.
قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسۡجُدَ لِمَا خَلَقۡتُ بِيَدَيَّۖ أَسۡتَكۡبَرۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡعَالِينَ 75
Господар је упитао Сотону: “Због чега се ниси поклонио Адаму, којег сам, из почасти према њему, двема рукама Својим створио? Јеси ли се то узохолио над Адамом или се пак охолиш кад су у питању Моје заповести?”
قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ 76
На то сотона одговори: “Нисам се поклонио Адаму зато што сам бољи од њега, материја од које сам створен племенита је, за разлику од материје од које је Адам створен. Мене си, Боже, од ватре створио а Адама од иловаче; ватра је боља и кориснија од земље.”
قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ 77
“Излази из Раја, никад се више у њега нећеш вратити, проклет си и лишен Моје милости”, рече Бог Узвишени.
وَإِنَّ عَلَيۡكَ لَعۡنَتِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ 78
“Моје ће те проклетство до Дана устанућа пратити, никад га се нећеш моћи ослободити.”
قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ 79
Сотона се обратио Силном Богу: “Господару мој, немој ме усмртити, већ ми дај времена до Дана устанућа!”
قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ 80
“Дајем ти времена”, Бог рече.
إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ 81
Бог Узвишени, обећао је Сотони да ће га оставити у животу до одређеног времена, кад ће бити уништен.
قَالَ فَبِعِزَّتِكَ لَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ 82
Сотона рече: “Кунем се достојанством Твојим и величином Твојом да ћу зацело све људе одвраћати од послушности Теби и да ћу их наводити на странпутицу!”
إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ 83
“Али, нећу моћи одвести у заблуду”, додао је проклетник, “оне Твоје слуге које упутиш на Прави пут, па Ти буду искрени у веровању, које си узео у окриље Своје милости и пажње!”
Аналогно просуђивање у ситуацији кад постоји јасан верски текст погрешан је начин просуђивања.
Сотона је инатом и охолошћу починио неверство.
Сотона никако не може завести оне људе које је Милостиви Бог учинио Својим искреним верницима.