اللغة
فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَىٰهُ ءَاتِنَا غَدَآءَنَا لَقَدۡ لَقِينَا مِن سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبٗا 62
Пошто су наставили да пешаче напустивши место у којем су заборавили рибу, Мојсије огладни и затражи оброк од Јошуе, након исцрпног пута.
قَالَ أَرَءَيۡتَ إِذۡ أَوَيۡنَآ إِلَى ٱلصَّخۡرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ ٱلۡحُوتَ وَمَآ أَنسَىٰنِيهُ إِلَّا ٱلشَّيۡطَٰنُ أَنۡ أَذۡكُرَهُۥۚ وَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ عَجَبٗا 63
Јошуа одговори Мојсију: “Ђаво је учинио да заборавим да те обавестим да нам је риба оживела и побегла у морска пространства, док смо седили код оне стене. То је, заиста, веома зачудно!”
قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبۡغِۚ فَٱرۡتَدَّا عَلَىٰٓ ءَاثَارِهِمَا قَصَصٗا 64
Мојсије му тад рече: “Ово је оно што сам тражио! Нестанак рибе знак је да смо у близини мудрог човека.” Потом су се, идући истим путем, вратили код те стене, код које је риба клизнула у воду.
فَوَجَدَا عَبۡدٗا مِّنۡ عِبَادِنَآ ءَاتَيۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَا وَعَلَّمۡنَٰهُ مِن لَّدُنَّا عِلۡمٗا 65
Мојсије и Јошуа нађоше мудрог човека по имену Хидр којем је Бог указао Своју милост и дао му корисно знање. Наиме, уз милост иду благост, нежност, доброћудност и стрпљивост, а знање прати моћ, оштроумност и мудрост.
قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰ هَلۡ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰٓ أَن تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمۡتَ رُشۡدٗا 66
Мојсије га поздрави и одмах упита: “Дозволи ми да ти правим друштво како бих се окористио твојим знањем и равнао се према оном што од тебе научим?”
قَالَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا 67
Хидр му је међутим одговорио: “Ти се нећеш моћи стрпити у мом друштву, с обзиром на то да ћеш видети неке ствари које нећеш моћи да разумеш и да схватиш, а нећеш моћи ни да прећутиш моје поступке.”
وَكَيۡفَ تَصۡبِرُ عَلَىٰ مَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ خُبۡرٗا 68
“А и како би се стрпео у ситуацијама које нису онакве како изгледају, осим ако ниси упућен у суштину ствари?” Објасни Хидр.
قَالَ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ صَابِرٗا وَلَآ أَعۡصِي لَكَ أَمۡرٗا 69
Мојсије на то рече: “Бићу стрпљив, ако Бог да, и нећу се супротстављати твојим наредбама, видећеш.”
قَالَ فَإِنِ ٱتَّبَعۡتَنِي فَلَا تَسَۡٔلۡنِي عَن شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ أُحۡدِثَ لَكَ مِنۡهُ ذِكۡرٗا 70
Хидр прихвати да га посланик Мојсије прати на путу, али му је напоменуо да га не пита о оном што му није јасно све док му он сам не објасни.
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا رَكِبَا فِي ٱلسَّفِينَةِ خَرَقَهَاۖ قَالَ أَخَرَقۡتَهَا لِتُغۡرِقَ أَهۡلَهَا لَقَدۡ جِئۡتَ شَيًۡٔا إِمۡرٗا 71
Они, тако, кренуше обалом и наиђоше на лађу на коју се укрцаше ништа не плативши: власници лађе указали су њима двојици почаст. Хидр затим одвали једну подну даску те настаде рупа због које лађа умало не потону јер је вода покуљала унутра. Мојсије, мир нек је над њим, одмах осуди тај његов поступак и рече: “Ови људи нам нису наплатили пловидбу, а ти си им заузврат пробушио лађу да би је потопио! То што си учинио неопростиво је, то је ружно с твоје стране!”
قَالَ أَلَمۡ أَقُلۡ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا 72
Хидр га опомену: “Нисам ли ти на почетку рекао да се нећеш моћи суздржати у мом друштву?!”
قَالَ لَا تُؤَاخِذۡنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرۡهِقۡنِي مِنۡ أَمۡرِي عُسۡرٗا 73
Мојсије се извинио: “Опрости ми, заборавио сам за онај наш договор! Буди благ и стрпљив са мном, а не отежавај ми!”
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا لَقِيَا غُلَٰمٗا فَقَتَلَهُۥ قَالَ أَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا زَكِيَّةَۢ بِغَيۡرِ نَفۡسٖ لَّقَدۡ جِئۡتَ شَيۡٔٗا نُّكۡرٗا 74
Њих се двојица искрцаше из лађе и запутише обалом. Идући обалом, наишли су на децу која су се играла, те Хидр уби једног дечака. Мојсије се томе успротиви. Упита: “Што уби дете безгрешно! Ти си учинио нешто вема ружно!”
Пожељно је да помоћник буде интелигентна и проницљива особа како би оном коме помаже помагала на најбољи начин.
Бог даје помоћ и подршку сразмерно томе колико Му је човек одан. Свезнајући Бог даје оданом и искреном највећу помоћ и подршку.
Човек се треба држати правила лепог понашања кад је реч о односу према учитељу и треба му се обраћати на најучтивији начин.
Због заборава се особа не кажњава. Онај ко заборави извршити одређену обавезу не сматра се, због тог заборава, грешним.
Пожељно је да учењак који није савладао одређену дисциплину треба исту ту дисциплину савладати пред стручњаком, па макар тај стручњак био далеко мање учен од њега.
Потребно је Богу, Узвишеном, приписати свеопште знање и друге вредности, и за све то треба бити захвалан.