اللغة
وَهُوَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُم بِٱلَّيۡلِ وَيَعۡلَمُ مَا جَرَحۡتُم بِٱلنَّهَارِ ثُمَّ يَبۡعَثُكُمۡ فِيهِ لِيُقۡضَىٰٓ أَجَلٞ مُّسَمّٗىۖ ثُمَّ إِلَيۡهِ مَرۡجِعُكُمۡ ثُمَّ يُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ 60
Само Аллах привремено узима ваше душе када заспете, и Он зна оно што сте радили током дана док сте били активни, а затим ће вас оживети након што вам је душе узео кроз сан, како бисте устали и чинили дела све док вам не дође одређени смртни тренутак. Затим ћете се Њему Једином вратити, бивајући проживљени на Судњем дану, а затим ће вас Он обавестити о ономе што сте радили у пролазном животу, и обрачунаће вас за то.
وَهُوَ ٱلۡقَاهِرُ فَوۡقَ عِبَادِهِۦۖ وَيُرۡسِلُ عَلَيۡكُمۡ حَفَظَةً حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَحَدَكُمُ ٱلۡمَوۡتُ تَوَفَّتۡهُ رُسُلُنَا وَهُمۡ لَا يُفَرِّطُونَ 61
Он је узвишен изнад Својих робова са сваког аспекта онако како Њему доликује, Он управља њима, и шаље вам - о људи - племените анђеле који записују ваша дела све док не умрете, када ће вам анђео смрти и његови помоћници узети душе, и они савршено обављају оно што им је наређено.
ثُمَّ رُدُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِ مَوۡلَىٰهُمُ ٱلۡحَقِّۚ أَلَا لَهُ ٱلۡحُكۡمُ وَهُوَ أَسۡرَعُ ٱلۡحَٰسِبِينَ 62
Затим ће сви они којима је узета душа бити враћени Аллаху, истинском владару, да их обрачуна за оно што су радили. Њему припада суд, и Његова се пресуда спроводи, Његов суд је праведан, и Он вас и ваша дела најбрже побројава.
قُلۡ مَن يُنَجِّيكُم مِّن ظُلُمَٰتِ ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِ تَدۡعُونَهُۥ تَضَرُّعٗا وَخُفۡيَةٗ لَّئِنۡ أَنجَىٰنَا مِنۡ هَٰذِهِۦ لَنَكُونَنَّ مِنَ ٱلشَّٰكِرِينَ 63
О Посланиче, реци тим многобошцима: "Ко ће вас спасити опасности у коју упадате док путујете морем и копном? Њега јединог дозивате, понизно, јавно и тајно, говорећи: 'Ако нас наш Господар спаси из ове опасности бићемо Му истински захвални на благодатима које нам је дао, и нећемо другог обожавати.'"
قُلِ ٱللَّهُ يُنَجِّيكُم مِّنۡهَا وَمِن كُلِّ كَرۡبٖ ثُمَّ أَنتُمۡ تُشۡرِكُونَ 64
Реци им: "Аллах вас избавља из тих опасности и чува од сваке невоље, а затим Му друге придружујете када се у благостању нађете! Која је неправда већа од овога што радите?"
قُلۡ هُوَ ٱلۡقَادِرُ عَلَىٰٓ أَن يَبۡعَثَ عَلَيۡكُمۡ عَذَابٗا مِّن فَوۡقِكُمۡ أَوۡ مِن تَحۡتِ أَرۡجُلِكُمۡ أَوۡ يَلۡبِسَكُمۡ شِيَعٗا وَيُذِيقَ بَعۡضَكُم بَأۡسَ بَعۡضٍۗ ٱنظُرۡ كَيۡفَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ لَعَلَّهُمۡ يَفۡقَهُونَ 65
Реци им, о Посланиче: "Узвишени Бог може да вам пошаље казну која би вам дошла изнад, попут камења, муња и поплаве, или испод вас, попут земљотреса и утеривања у земљу, или да вам срца разједини па да свако следи своје прохтеве након чега би ратовали једни против других." Размисли, Посланиче, о томе како им наводимо и објашњавамо разне врсте доказа како би схватили да си дошао са истином и да су они на заблуди.
وَكَذَّبَ بِهِۦ قَوۡمُكَ وَهُوَ ٱلۡحَقُّۚ قُل لَّسۡتُ عَلَيۡكُم بِوَكِيلٖ 66
Твој народ у лаж утерује овај Кур'ан, а он је истина од Бога у коју нема сумње. Реци им, Посланиче: "Нисам задужен да вас надзирем, већ вас само опомињем пре него што вас задеси жестока казна."
لِّكُلِّ نَبَإٖ مُّسۡتَقَرّٞۚ وَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ 67
Свака вест има своје време, и има свој крај и коначни исход, у шта спадају и вести о томе како ћете на крају скончати. То ћете знати када будете проживљени на Судњем дану.
وَإِذَا رَأَيۡتَ ٱلَّذِينَ يَخُوضُونَ فِيٓ ءَايَٰتِنَا فَأَعۡرِضۡ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ يَخُوضُواْ فِي حَدِيثٍ غَيۡرِهِۦۚ وَإِمَّا يُنسِيَنَّكَ ٱلشَّيۡطَٰنُ فَلَا تَقۡعُدۡ بَعۡدَ ٱلذِّكۡرَىٰ مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ 68
О Посланиче, када видиш многобошце како се исмејавају са нашим речима ти их напусти док не почну говор о нечему другом и не прођу се исмејавања са Божјим речима и доказима. Уколико ђаво учини да из заборава седнеш са њима а затим се сетиш - напусти њихово место окупљања и не седи са онима који прелазе Божје границе.
У овим одломцима се потврђује да је сан врста смрти, да се душе у сну на одређени начин делимично узимају а затим се враћају при буђењу.
У овим одломцима се користи доказ фитре - неискварене људске природе - за доказивање да само Бог једини заслужује да буде обожаван. Неверници верују у Бога и враћају се својој исконској природи у нужди, када дођу надомак пропасти, и онда се само Богу моле.
Захтев многобошцима да буду доследни, и наводи се доказ изопачености њиховог природног веровања и њихове недоследности, с обзиром на то да само од Бога траже помоћ када упадну у невољу док путују морем, а када их Бог спаси и дођу до копна, опет поред Њега друга божанства славе.
Ови одломци садрже забрану седења са заблуделима и беспосличарима осим уколико не причају о заблуди и бескорисним стварима.