اللغة
وَٱلَّذِينَ يُؤۡتُونَ مَآ ءَاتَواْ وَّقُلُوبُهُمۡ وَجِلَةٌ أَنَّهُمۡ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ رَٰجِعُونَ 60
Они се труде у чињењу добрих дела помоћу којих се приближавају Богу, а притом се искрено плаше да им добро, удељивање милостиње и сва друга добра дела, која чине можда неће бити примљено оног Дана кад се сусретну са Свезнајућим Богом.
أُوْلَٰٓئِكَ يُسَٰرِعُونَ فِي ٱلۡخَيۡرَٰتِ وَهُمۡ لَهَا سَٰبِقُونَ 61
Верници који поседују ове особине јесу они који журе да чине добра дела и у томе успевају друге да претичу.
وَلَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ وَلَدَيۡنَا كِتَٰبٞ يَنطِقُ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ 62
Имајте на уму да Узвишени Бог никог не задужује више него што је у његовој моћи, већ га обавезује само са оним делом које може извршити. Сва дела забележена су код Бога у Књизи која казује по истини и неће им бити неправда учињена, па им неће бити умањена награда, а нити ће им бити стављено у одговорност оно што нису урадили.
بَلۡ قُلُوبُهُمۡ فِي غَمۡرَةٖ مِّنۡ هَٰذَا وَلَهُمۡ أَعۡمَٰلٞ مِّن دُونِ ذَٰلِكَ هُمۡ لَهَا عَٰمِلُونَ 63
Напротив, срца неверника су немарна према величанственом Кур’ану који им је објављен. А они, поред свог неверства, стално ружна дела чине.
حَتَّىٰٓ إِذَآ أَخَذۡنَا مُتۡرَفِيهِم بِٱلۡعَذَابِ إِذَا هُمۡ يَجَۡٔرُونَ 64
А кад Аллах, узвишен и слављен нека је Он, на Дан полагања рачуна изложи Ватри оне који су раскошно и разуздано живели, закукаће и затражити помоћ и излаз.
لَا تَجَۡٔرُواْ ٱلۡيَوۡمَۖ إِنَّكُم مِّنَّا لَا تُنصَرُونَ 65
Како би схватили да Бог према њима неће имати милости, биће им речено: “Данас немојте запомагати и не тражите помоћ, нико вам неће у помоћ притећи и нико вас не може Божје казне ослободити!”
قَدۡ كَانَتۡ ءَايَٰتِي تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَكُنتُمۡ عَلَىٰٓ أَعۡقَٰبِكُمۡ تَنكِصُونَ 66
“На Земљи су вам биле казиване речи из Божје Књиге, али сте се од њих окретали и презирали сте да их слушате."
مُسۡتَكۡبِرِينَ بِهِۦ سَٰمِرٗا تَهۡجُرُونَ 67
Уздизали сте се и охолили изнад других људи и дичили сте се Светим Храмом у Меки тврдећи да му припадате – а заправо му не припадате, јер Каби припадају само богобојазни! И поред Кабе сте о ружним стварима причали, скрнавећи јој светост.”
أَفَلَمۡ يَدَّبَّرُواْ ٱلۡقَوۡلَ أَمۡ جَآءَهُم مَّا لَمۡ يَأۡتِ ءَابَآءَهُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ 68
Зашто многобошци не размисле о кур’анским речима и доказима како би се уверили да је Кур’ан од Бога, и да поступају по њему? Или им је дошла посланица која није дошла њиховим прецима давним, па су због тога леђа окренули и порекли Књигу?
أَمۡ لَمۡ يَعۡرِفُواْ رَسُولَهُمۡ فَهُمۡ لَهُۥ مُنكِرُونَ 69
Или их је на порицање Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, навело то што им није познато његово име, порекло, искреност, оданост и поверљивост?
أَمۡ يَقُولُونَ بِهِۦ جِنَّةُۢۚ بَلۡ جَآءَهُم بِٱلۡحَقِّ وَأَكۡثَرُهُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ 70
Они говоре да је посланик Мухаммед луд. То су само лажи које они говоре! Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, доноси истину од Бога у коју нема сумње, али они мрзе истину, из зависти и ината, и из слепе приврежености неистини.
وَلَوِ ٱتَّبَعَ ٱلۡحَقُّ أَهۡوَآءَهُمۡ لَفَسَدَتِ ٱلسَّمَٰوَٰتُ وَٱلۡأَرۡضُ وَمَن فِيهِنَّۚ بَلۡ أَتَيۡنَٰهُم بِذِكۡرِهِمۡ فَهُمۡ عَن ذِكۡرِهِم مُّعۡرِضُونَ 71
Кад би Бог Узвишени појаве усклађивао с прохтевима оних који не верују, небеса и Земља би у нереду страдала, и све што се на њима налази, јер они не знају какве би последице имало то да они, који не знају, имају власт управљања.
أَمۡ تَسَۡٔلُهُمۡ خَرۡجٗا فَخَرَاجُ رَبِّكَ خَيۡرٞۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلرَّٰزِقِينَ 72
Да ли, Посланиче, од многобожаца тражиш материјалну надокнаду за достављање Ислама, па их је то од веровања одвратило? Напротив, ти ни од кога не тражиш надокнаду за достављање посланице. А награда Господара твог је боља од њихове надокнаде, јер Бог најбоље опскрбљује.
وَإِنَّكَ لَتَدۡعُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ 73
Божји Посланиче, ти позиваш људе у Ислам, пут у којем нема сумње и нема лажи.
وَإِنَّ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ عَنِ ٱلصِّرَٰطِ لَنَٰكِبُونَ 74
Међутим, они који негирају живот након смрти, Рај и Пакао, као и све што ће се тада збити отуђују се од Ислама и приклањају се правцима који у Ватру воде.
Верник се плаши да његова добра дела неће бити примљена.
Бог је, из Своје милости, одредио да човек није обавезан извршити оно што није у могућности.
Прекомерно уживање на овом свету одвраћа човека од слеђења Ислама и неизоставно га води у пропаст.
Људи немају савршен разум, па стога не могу докучити много шта у чему је добро за њих.