Након што је Узвишени Бог споменуо особине богобојазних верника чија је спољашњост и унутрашњост исправна, споменуо је и невернике чија је спољашњост и унутрашњост лоша, па каже:
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ ءَأَنذَرۡتَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تُنذِرۡهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ 6
Они против којих се реч Божја била остварила, устрајаће у својој заблуди и тврдоглавости, тако да је свеједно упозоравали их ви или не.
خَتَمَ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ وَعَلَىٰ سَمۡعِهِمۡۖ وَعَلَىٰٓ أَبۡصَٰرِهِمۡ غِشَٰوَةٞۖ وَلَهُمۡ عَذَابٌ عَظِيمٞ 7
Они не прихватају истину зато што је Аллах запечатио њихова срца због заблуде којом су им срца испуњена, и запечатио је њихов слух па не чују истину на начин да јој се одазову и следе је, и на њиховим очима је ставио застор па не виде истину и поред њене јасноће. Њих на Будућем свету чека велика патња.
Након што је Аллах споменуо особине неверника који су покварени и вањски и нутрином, споменуо је особине лицемера (мунафика), који ту поквареност крију у себи, док људима испољавају да су верници. Он каже:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَمَا هُم بِمُؤۡمِنِينَ 8
Постоје људи који тврде да су верници. Они то говоре својим језицима желећи да сачувају своје животе и иметке, док у себи скривају неверство.
يُخَٰدِعُونَ ٱللَّهَ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَمَا يَخۡدَعُونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ 9
Они желе да преваре Бога и вернике показујући се као верници док скривају своје неверство. А тиме, заиста, само себе обмањују, јер Бог зна њихово срце, а и верницима је указао на њихове особине и њихово истинско стање.
فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٞ فَزَادَهُمُ ٱللَّهُ مَرَضٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمُۢ بِمَا كَانُواْ يَكۡذِبُونَ 10
Они обмањују себе зато што је у њиховим срцима сумња, па им је Аллах ту сумњу повећао, а награда је сходно делу. Њих чека болна патња у најнижем степену Пакла зато што лажу Аллаха и људе, и зато што поричу оно са чиме је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов.
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَا تُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ قَالُوٓاْ إِنَّمَا نَحۡنُ مُصۡلِحُونَ 11
Када им се забрани ширење нереда на Земљи тиме што шире неверство и чине грехе, они мисле да су они ти који су исправни и који поправљају стање.
أَلَآ إِنَّهُمۡ هُمُ ٱلۡمُفۡسِدُونَ وَلَٰكِن لَّا يَشۡعُرُونَ 12
Истина је да су они истински смутљивци, али они то не осећају, не осећају да је њихово деловање у ствари сејање смутње и нереда.
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ ءَامِنُواْ كَمَآ ءَامَنَ ٱلنَّاسُ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ كَمَآ ءَامَنَ ٱلسُّفَهَآءُۗ أَلَآ إِنَّهُمۡ هُمُ ٱلسُّفَهَآءُ وَلَٰكِن لَّا يَعۡلَمُونَ 13
Када им се нареди да верују као што верују следбеници Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, они то осуђују изругавајући се: "Зар да верујемо као што малоумни верују?" А истина је да су они малоумни, али то не знају.
وَإِذَا لَقُواْ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوۡاْ إِلَىٰ شَيَٰطِينِهِمۡ قَالُوٓاْ إِنَّا مَعَكُمۡ إِنَّمَا نَحۡنُ مُسۡتَهۡزِءُونَ 14
Када сретну вернике говоре: "Верујемо у оно у шта и ви верујете." Али то говоре из страха од верника, међутим, када се врате својим главешинама, потврђују своју постојаност и послушност својим главешинама, говорећи им: "Ми смо са вама, на вашем путу, али се само вањски слажемо са верницима, изругујући им се и исмејавајући их.
ٱللَّهُ يَسۡتَهۡزِئُ بِهِمۡ وَيَمُدُّهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ 15
Аллах се њима изругује зато што се они верницима изругавају, кажњавајући их сходно њиховим делима. Зато је Аллах прописао да се са лицемјерима поступа као према муслиманима на овом свету, али ће их на Будућем свету казнити за њихово неверство и лицемерство. Тиме Он чини да наставе да лутају и да тумарају у својој заблуди и арогантности, и да остану збуњени и неодлучни.
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ٱشۡتَرَوُاْ ٱلضَّلَٰلَةَ بِٱلۡهُدَىٰ فَمَا رَبِحَت تِّجَٰرَتُهُمۡ وَمَا كَانُواْ مُهۡتَدِينَ 16
То су истински лицемери, јер су веровање заменили неверством, али та трговина им није донела корист, јер су изгубили веровање у Бога и нису упућени ка истини.
Коме Аллах запечати срце због ината и порицања истине, не користе му докази макар били велики и јаки.
Аллахово давање времена неправедницима који поричу истину није због немара или немоћи, већ да би они још више грехе чинили, па да им казна буде већа.