اللغة
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ أَنجَىٰكُم مِّنۡ ءَالِ فِرۡعَوۡنَ يَسُومُونَكُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِ وَيُذَبِّحُونَ أَبۡنَآءَكُمۡ وَيَسۡتَحۡيُونَ نِسَآءَكُمۡۚ وَفِي ذَٰلِكُم بَلَآءٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَظِيمٞ 6
О Посланиче, спомени када је Мојсије применио наредбу свог Господара рекавши свом народу, Изриљћанима, подсећајући их на Божје благодати: "О народе мој, сетите се Божјих благодати према вама када вас је спасио од фараона и његових следбеника, сачувавши вас њихове срџбе и силе. Они су вас жестоко мучили, клали су ваше синове, како се међу вама не би родио неко ко ће преузети власт од фараона, а у животу су остављали ваше кћери, како би их понижавали. У тим њиховим делима је велики испит за вас, како бисте стрпљиви били, па вас је Бог наградио за ваше стрпљење спашавањем од силе фараона и његових следбеника."
وَإِذۡ تَأَذَّنَ رَبُّكُمۡ لَئِن شَكَرۡتُمۡ لَأَزِيدَنَّكُمۡۖ وَلَئِن كَفَرۡتُمۡ إِنَّ عَذَابِي لَشَدِيدٞ 7
Мојсије им је рекао: "Сетите се када вам је Господар ваш јасно поручио: 'Ако будете Богу захвални на благодатима које вам је дао - Он ће вам их још повећати, а уколико не будете захвални - па заиста је Његова казна жестока за оне који поричу благодати Његове и не захваљују на њима.'"
وَقَالَ مُوسَىٰٓ إِن تَكۡفُرُوٓاْ أَنتُمۡ وَمَن فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا فَإِنَّ ٱللَّهَ لَغَنِيٌّ حَمِيدٌ 8
И Мојсије је казао свом народу: "О народе мој, ако ви и сви други народи на Земљи будете неверници, па сами себи штету чините, јер, Бог је, уистину, апсолутно независтан и хвале достојан због свог савршенства. Он нема никакве користи од веровања верника, нити Му штети неверовање неверника."
أَلَمۡ يَأۡتِكُمۡ نَبَؤُاْ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِكُمۡ قَوۡمِ نُوحٖ وَعَادٖ وَثَمُودَ وَٱلَّذِينَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ لَا يَعۡلَمُهُمۡ إِلَّا ٱللَّهُۚ جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَرَدُّوٓاْ أَيۡدِيَهُمۡ فِيٓ أَفۡوَٰهِهِمۡ وَقَالُوٓاْ إِنَّا كَفَرۡنَا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ وَإِنَّا لَفِي شَكّٖ مِّمَّا تَدۡعُونَنَآ إِلَيۡهِ مُرِيبٖ 9
О неверници, зар вам није дошла вест о уништењу претходних народа који су порицали: Нојевог, Худовог, Салиховог и других народа који су дошли после њих. Били су многобројни, само Бог зна колико их је било! Долазили су им њихови посланици са јасним доказима, а они су своје руке гризли из злобе према посланицима и говорили: 'Ми не верујемо у оно са чим сте послати. Ми, заиста, сумњамо у оно у шта нас позивате.'"
۞قَالَتۡ رُسُلُهُمۡ أَفِي ٱللَّهِ شَكّٞ فَاطِرِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ يَدۡعُوكُمۡ لِيَغۡفِرَ لَكُم مِّن ذُنُوبِكُمۡ وَيُؤَخِّرَكُمۡ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗىۚ قَالُوٓاْ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا تُرِيدُونَ أَن تَصُدُّونَا عَمَّا كَانَ يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا فَأۡتُونَا بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ 10
Посланици су им одговарали: "Зар има сумње у Божју једноћу и искључиво право да буде обожаван, а Он је створио небеса и Земљу ни из чега? Он вас позива да верујете у Њега како би вам грехе опростио, и како би вас оставио да живите до рока који вам је одређен на овом свету." Њихови народи рекоше: "Ви сте људи као и ми, ништа нисте бољи од нас. Ви само желите да нас одвратите од обожавања онога што су обожавали наши преци, па донесите нам јасан доказ да је истина да сте ви нама послати од Бога."
Од начина мисионарства јесте и подсећање оних који се позивају на Божје благодати према њима, посебно уколико је то везано за неку велику благодат попут победе над непријатељем или избављења од непријатеља.
У Божје благодати спада и то да је обећао људима да ће им - ако буду захвални - повећати Своје благодати. Насупрот тога је Његова жестока претња ономе ко буде неверник у Њега.
Неверство људи не штети Богу ни на који начин, као што Му ни њихово веровање не користи. Он је апсолутно независтан, и хвале достојан савршенством Свога бића.