اللغة
وَٱلۡبَلَدُ ٱلطَّيِّبُ يَخۡرُجُ نَبَاتُهُۥ بِإِذۡنِ رَبِّهِۦۖ وَٱلَّذِي خَبُثَ لَا يَخۡرُجُ إِلَّا نَكِدٗاۚ كَذَٰلِكَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمٖ يَشۡكُرُونَ 58
Из плодне земље излазе биљке, Божјом дозволом, на најпотпунији начин, а такав је и прави верник, чује опомену и њоме се окористи, што код њега производи добра дела, док слана земља тешко изроди биљке, и то такве да у њима нема добра и такав је неверник који не узима поуку из опомене и савета, код којег опомена и савет не производе добра дела. Кроз овако величанствене разноврсне примере наводимо разноврсне доказе за потврду истине за оне који су захвални на Божјим благодатима и Њему се покоравају.
لَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَقَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓ إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ 59
Ми смо Ноја послали као посланика његовом народу, да их позива у Аллахову једноћу, да само Њега обожавају и никог другог, и он им је говорио: "О народе мој, обожавајте само Аллаха, јер нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Ја се бојим за вас казне у великом дану, Судњем дану, уколико устрајете на неверству."
قَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِهِۦٓ إِنَّا لَنَرَىٰكَ فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ 60
Главешине његовог народа му рекоше: "Ми сматрамо да си ти, о Ноје, далеко од исправног."
قَالَ يَٰقَوۡمِ لَيۡسَ بِي ضَلَٰلَةٞ وَلَٰكِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 61
Ноје рече главешинама свог народа: "Нисам ја у заблуди као што мислите, већ на упути од мог Господара. Ја сам посланик вама од Аллаха, мог и вашег Господара, и Господара свих светова."
أُبَلِّغُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَأَنصَحُ لَكُمۡ وَأَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ 62
"Достављам вам Објаву коју ми је објавио Аллах, и желим вам добро тиме што вас подстичем на примењивање онога што је Он наредио, јер то доноси велику награду, и тиме што вас упозоравам на чињење онога што је Он забранио, јер то доноси казну. Ја од Аллаха знам оно што ви не знате, јер ме је Он подучио путем Објаве."
أَوَعَجِبۡتُمۡ أَن جَآءَكُمۡ ذِكۡرٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنكُمۡ لِيُنذِرَكُمۡ وَلِتَتَّقُواْ وَلَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ 63
"Зар се чудите томе што вам објава и опомена од вашег Господара долази на језику једног од вас кога познајете, који је међу вама одрастао и никада није био лажов нити заблудео и ко не припада неком другом народу? Дошао вам је да вас упозори на Божју казну ако порекнете и будете непокорни, и да вас позове да се чувате Његове казне чињењем онога што је Он наредио и клонећи се онога што је Он забранио како би вам се милост указала уколико поверујете."
فَكَذَّبُوهُ فَأَنجَيۡنَٰهُ وَٱلَّذِينَ مَعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ وَأَغۡرَقۡنَا ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَآۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمًا عَمِينَ 64
Његов народ га је у лаж утеривао и није поверовао, устрајао је на свом неверству па Ноје упути молитву Аллаху да их уништи. Аллах спаси њега и вернике који га следе од потопа, на лађи, а потопи оне који су у лаж утеривали Његове речи и доказе и устрајали у томе, као вид казне. Заиста су њихова срца била слепа за истину.
۞وَإِلَىٰ عَادٍ أَخَاهُمۡ هُودٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۚ أَفَلَا تَتَّقُونَ 65
И племену Ад посласмо као посланика једног од њих, Ебера, мир нек је над њим, који рече: "О народе мој, само Аллаха обожавајте, јер нико мимо Њега не заслужује да га обожавате! Зар се нећете сачувати Његове казне чињењем онога што наређује и клоњењем онога што забрањује?"
قَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦٓ إِنَّا لَنَرَىٰكَ فِي سَفَاهَةٖ وَإِنَّا لَنَظُنُّكَ مِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ 66
Главешине и прваци његовог народа који су неверници рекоше: "Ми знамо да си ти, о Ебере, малоуман, чим нас позиваш да само Бога обожавамо и оставимо обожавање кипова. Ми смо убеђени да лажеш у тврдњи да си посланик."
قَالَ يَٰقَوۡمِ لَيۡسَ بِي سَفَاهَةٞ وَلَٰكِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 67
Ебер им одговори: "Народе мој, нисам ја малоуман већ сам посланик Господара свих светова."
Плодна земља је попут добрих срца, када се на добра срца спусти Објава која представља узрок њихових живота бива као када се плодна киша, као узрок живота, спусти на плодну земљу. Добра срца прихватају Објаву и уче је, а то неминовно узрокује добра дела, сразмерно њиховој доброти, и обратно.
Веровесници и посланици брину за људе више него њихови очеви и њихове мајке.
Од Аллахових космичких закона је и слање сваког посланика његовом народу на његовом језику, како би придобио срца чија се исконска природа није искварила, и како би олакшао достављање истине.
Највећи малоумник је онај ко на истину одговори одбијањем и порицањем, охоло одбијајући покорити се ученима и саветницима, чије срце и чија дела следе сваког грешног ђавола међу људима или демонима.