اللغة
فَجَعَلَهُمۡ جُذَٰذًا إِلَّا كَبِيرٗا لَّهُمۡ لَعَلَّهُمۡ إِلَيۡهِ يَرۡجِعُونَ 58
И заиста, Аврам поразбија све кипове у парампарчад, а остави највећег кипа, да би му се многобошци могли обратити.
قَالُواْ مَن فَعَلَ هَٰذَا بَِٔالِهَتِنَآ إِنَّهُۥ لَمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ 59
Вративши се, многобошци затекоше кипове поразбијане и једни друге запиташе: “Ко је учинио ово боговима нашим? Онај ко је ово урадио несумњиво је насилник, превршио је сваку границу зла.” Рекли су тако, јер су сматрали да кипови требају да се величају и да не смеју да се скрнаве.
قَالُواْ سَمِعۡنَا فَتٗى يَذۡكُرُهُمۡ يُقَالُ لَهُۥٓ إِبۡرَٰهِيمُ 60
Неки рекоше: “Чули смо једног момка, Аврам се зове, да вређа и ниподаштава наше богове. Вероватно је он то урадио.”
قَالُواْ فَأۡتُواْ بِهِۦ عَلَىٰٓ أَعۡيُنِ ٱلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَشۡهَدُونَ 61
Великодостојници међу многобошцима повикаше: “Доведите Аврама пред народ, нека призна своје недело и нека се докаже његова кривица на темељу исказа сведока!”
قَالُوٓاْ ءَأَنتَ فَعَلۡتَ هَٰذَا بَِٔالِهَتِنَا يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ 62
Довели су Аврама, мир нек је над њим, и упитали су га, негодујући због његовог понашања: “Јеси ли ти, Авраме, поразбијао наше богове?”
قَالَ بَلۡ فَعَلَهُۥ كَبِيرُهُمۡ هَٰذَا فَسَۡٔلُوهُمۡ إِن كَانُواْ يَنطِقُونَ 63
Међутим, Аврам, мир нек је над њим, их је све осрамотио, доказавши им да су њихова божанства беспомоћна. Рекао им је: “Нисам ја поразбијао ваше богове, то је учинио највећи кип међу њима. Упитајте њих, своје идоле, ако знају да говоре!”
فَرَجَعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ فَقَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ أَنتُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ 64
И они се замислише и схватише да су неправедни и далеко залутали у многобоштву јер су обожавали кипове који не могу себи а ни другоме да помогну нити штету да учине.
ثُمَّ نُكِسُواْ عَلَىٰ رُءُوسِهِمۡ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَا هَٰٓؤُلَآءِ يَنطِقُونَ 65
Али, у њима се пробудила охолост, и нису хтели да се одрекну многобоштва него су целу ствар изокренули па су против посланика Аврама, мир над њим, употребили доказ који, заправо, побија њихово убеђење. Рекоше: “Зар је могуће да упитамо кипове, а они не говоре?!”
قَالَ أَفَتَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُكُمۡ شَيۡٔٗا وَلَا يَضُرُّكُمۡ 66
Осуђујући их, Аврам, мир нек је над њим, упита: “Зашто онда, уместо Бога, обожавате кипове који не могу ни себи ни вама никакву корист да донесу, а ни зло да учине?”
أُفّٖ لَّكُمۡ وَلِمَا تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ 67
“Тешко вама! Далеко били ви и ваши кипови које обожавате, а не Узвишеног Бога!”, рече Аврам. “Зар нећете размислити о заблуди у којој се налазите, па да Правим путем кренете?”
قَالُواْ حَرِّقُوهُ وَٱنصُرُوٓاْ ءَالِهَتَكُمۡ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ 68
Пошто је посланик Аврам, мир нек је над њим, помоћу јасних и непобитних доказа победио невернике у расправи, они су против њега употребили силу и превласт. Повикаше: “Осветите своје богове и нека они победници буду, и спалите Аврама у ватри!”
قُلۡنَا يَٰنَارُ كُونِي بَرۡدٗا وَسَلَٰمًا عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ 69
Међутим, Свемогући Бог спасио је Свог миљеника Аврама од ватре; њој је заповедио да постане хладна и да буде спас Авраму, па му се ништа није догодило.
وَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَخۡسَرِينَ 70
Неверници су хтели да убију посланика Аврама, мир нек је над њим, али је Узвишени Бог, њих учинио губитницима, уништио је њихову сплетку, победио их је и понизио.
وَنَجَّيۡنَٰهُ وَلُوطًا إِلَى ٱلۡأَرۡضِ ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَا لِلۡعَٰلَمِينَ 71
Бог Узвишен спасио је Аврама и Лота, који је поверовао у Аврамово посланство и следио га, након чега их је из Ирака преместио у Палестину, благословљену земљу с обилним плодовима и бројним добрима, земљу веровесника.
وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ نَافِلَةٗۖ وَكُلّٗا جَعَلۡنَا صَٰلِحِينَ 72
Свевишњи Бог поклонио је Авраму сина Исака и унука Јакова; сва тројица су били Богу послушни, честити и добри.
Дозвољено је користити тактику у циљу доказивања истине, а побијања неистине.
Они који се боре за неистину позивају се на доказе за које мисле да иду у прилог њиховој тврдњи, а они заправо побијају своју тврдњу.
Потребно је вербално осудити зло и променити га онда када иста та осуда неће за последицу произвести веће зло од постојећег.
Онај ко посегне за силом показује да је немоћан кад се ради о доказивању свог мишљења аргументима.
Аллах пружа помоћ верницима и спашава их од несреће, а да они тога нису ни свесни.