اللغة
وَإِذۡ قُلۡنَا ٱدۡخُلُواْ هَٰذِهِ ٱلۡقَرۡيَةَ فَكُلُواْ مِنۡهَا حَيۡثُ شِئۡتُمۡ رَغَدٗا وَٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا وَقُولُواْ حِطَّةٞ نَّغۡفِرۡ لَكُمۡ خَطَٰيَٰكُمۡۚ وَسَنَزِيدُ ٱلۡمُحۡسِنِينَ 58
Сетите се Аллахове благодати када смо вам рекли: "Уђите у Јерусалим и једите у њему лепа јела на којем год месту желите, нека вам буде пријатно и укусно, али уђите поклоњени и покорни Аллаху, и молите Га речима: 'Аллаху опрости нам грехе.' Одазваћемо вам се, и доброчинитељима ћемо повећати награду за добра дела."
فَبَدَّلَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ قَوۡلًا غَيۡرَ ٱلَّذِي قِيلَ لَهُمۡ فَأَنزَلۡنَا عَلَى ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ رِجۡزٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ 59
Али они који су неправедни били су променили дело и изменили речи, па су ушли у град окрећући своје стражњице и тако пузили уназад, говорећи: "Јечмено зрно." Чиме су се хтели исмејавати Аллаховом наредбом. Казна за то је била да је Аллах на неправеднике спустио казну са неба, јер су прешли границе Његовог закона и прекршили Његову наредбу.
۞وَإِذِ ٱسۡتَسۡقَىٰ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ فَقُلۡنَا ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡحَجَرَۖ فَٱنفَجَرَتۡ مِنۡهُ ٱثۡنَتَا عَشۡرَةَ عَيۡنٗاۖ قَدۡ عَلِمَ كُلُّ أُنَاسٖ مَّشۡرَبَهُمۡۖ كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ مِن رِّزۡقِ ٱللَّهِ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ 60
И сетите се Аллахове благодати када сте лутали по Земљи, и када вас је спопала жестока жеђ, па је Мојсије, мир нек је над њим, понизно молио свог Господара да вас напоји, након чега смо му наредили да штапом удари камен, из којег је потекло дванаест извора, колико има ваших племена. Из тог камена је јако потекла вода, и сваком племену смо појаснили посебно место са којег ће оно пити, како не би дошло до несугласица међу њима, и рекли смо им: "Једите и пијте из Аллахове опксрбе коју вам је подарио без ваше мукe, и немојте неред по Земљи да чините!"
وَإِذۡ قُلۡتُمۡ يَٰمُوسَىٰ لَن نَّصۡبِرَ عَلَىٰ طَعَامٖ وَٰحِدٖ فَٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُخۡرِجۡ لَنَا مِمَّا تُنۢبِتُ ٱلۡأَرۡضُ مِنۢ بَقۡلِهَا وَقِثَّآئِهَا وَفُومِهَا وَعَدَسِهَا وَبَصَلِهَاۖ قَالَ أَتَسۡتَبۡدِلُونَ ٱلَّذِي هُوَ أَدۡنَىٰ بِٱلَّذِي هُوَ خَيۡرٌۚ ٱهۡبِطُواْ مِصۡرٗا فَإِنَّ لَكُم مَّا سَأَلۡتُمۡۗ وَضُرِبَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلذِّلَّةُ وَٱلۡمَسۡكَنَةُ وَبَآءُو بِغَضَبٖ مِّنَ ٱللَّهِۗ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَانُواْ يَكۡفُرُونَ بَِٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَيَقۡتُلُونَ ٱلنَّبِيِّۧنَ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّۗ ذَٰلِكَ بِمَا عَصَواْ وَّكَانُواْ يَعۡتَدُونَ 61
И сетите се када сте били незахвални на благодатима вашег Господара, па вам је досадило да једете оно што вам је Бог спустио: ману и препелице, рекли сте: "Нећемо се стрпети на једној истој храни", и тражили сте од Мојсија, мир нек је над њим, да моли Бога да вам подари од онога што земља рађа: поврћа и краставаца, пшенице, леће и лука црвеног, па да вам то буде храна. Мојсије, мир нек је над њим, осудио је тај ваш поступак, јер сте хтели заменити оно што је часније и боље – ману и препелице – оним што је мање вредно, премда вам је ово прво долазило без труда и умора. Рекао вам је: "Идите у који хоћете град, наћи ћете то што тражите на њиховим њивама и пијацама." Због њиховог слеђења страсти и сталног окретања од Божјих заповести, пратило их је понижење, сиромаштво и беда, јер су изазвали Божју срџбу напуштајући Његову веру, не верујући у Његове речи и доказе, убијајући Његове веровеснике неправедно и насилнички. И све то због њихове непокорности према Богу и прелажење Његових граница.
Свако ко се игра са текстовима Објаве искривљујући их, личи Јеврејима, и прети му казна Узвишеног Аллаха.
Величина Аллахових благодати према потомцима Израиљевим је у томе што су они одговорили тешком незахвалношћу, пркосом и окретањем од Аллаха и Његовог закона.
У последицу греха и прелажења Аллахових граница спада понижење које задеси човека, као и овладавање непријатеља њиме.