اللغة
وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لِلنَّاسِ مِن كُلِّ مَثَلٖۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ أَكۡثَرَ شَيۡءٖ جَدَلٗا 54
Узвишени Бог људима објашњава многобројне корисне примере у часном Кур’ану, не би ли послушали савет и извукли поуку. А човек је најсклонији расправљању и полемици.
وَمَا مَنَعَ ٱلنَّاسَ أَن يُؤۡمِنُوٓاْ إِذۡ جَآءَهُمُ ٱلۡهُدَىٰ وَيَسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّهُمۡ إِلَّآ أَن تَأۡتِيَهُمۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ أَوۡ يَأۡتِيَهُمُ ٱلۡعَذَابُ قُبُلٗا 55
Људе не одвраћа од веровања у Бога, слеђења Његовог веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, и тражења опроста од Њега за грехе ништа друго осим охолост и тврдоглавост коју показују према Посланику, тражећи да их задеси оно што је задесило претходне неверничке народе или очекују да их снађе казна коју ће лично видети и наочиглед целог света.
وَمَا نُرۡسِلُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ إِلَّا مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَۚ وَيُجَٰدِلُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِٱلۡبَٰطِلِ لِيُدۡحِضُواْ بِهِ ٱلۡحَقَّۖ وَٱتَّخَذُوٓاْ ءَايَٰتِي وَمَآ أُنذِرُواْ هُزُوٗا 56
Бог је слао посланике људима да вернике обрадују опростом и Рајем, а да невернике упозоре на казну и Пакао. Међутим, поред јасних знакова и доказа, неверници су у полемици из ината и непријатељства и без икаквог доказа, како би помоћу лажи одбацили истину коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост. Такође се исмејавају и ругају Божјој Књизи, Његовим доказима и казни којом им се прети.
وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن ذُكِّرَ بَِٔايَٰتِ رَبِّهِۦ فَأَعۡرَضَ عَنۡهَا وَنَسِيَ مَا قَدَّمَتۡ يَدَاهُۚ إِنَّا جَعَلۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ أَكِنَّةً أَن يَفۡقَهُوهُ وَفِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرٗاۖ وَإِن تَدۡعُهُمۡ إِلَى ٱلۡهُدَىٰ فَلَن يَهۡتَدُوٓاْ إِذًا أَبَدٗا 57
Нема неправеднијег човека на свету од оног који буде саветован и опомињан јасним Божјим доказима, али се ипак одбије покорити, окрене главу и заборави недела која је починио не покајавши се. Бог је поставио застор на срца неверника због њихових злодела, како се не би окористили Кур’аном и како га не би разумели. Учинио их је и глувим, па не чују упуту; њима савети нису од користи. Посланиче Мухаммеде, ако ли позовеш невернике у веровање, они ти се неће одазвати јер су њихова срца окорела у греху и јер су немарни према истини.
وَرَبُّكَ ٱلۡغَفُورُ ذُو ٱلرَّحۡمَةِۖ لَوۡ يُؤَاخِذُهُم بِمَا كَسَبُواْ لَعَجَّلَ لَهُمُ ٱلۡعَذَابَۚ بَل لَّهُم مَّوۡعِدٞ لَّن يَجِدُواْ مِن دُونِهِۦ مَوۡئِلٗا 58
Да Посланик, мир нек је над њим, не би ишчекивао казну порицатеља, Бог му је рекао: Твој Господар прашта грехе онима који Му се искрено покају и веома је милостив дајући времена грешницима. Да Бог кажњава невернике према заслугама њиховим, пожурио би им казну још на овом свету, али Он им даје времена и одгађа казну до Дана који нико неће моћи избећи и у којем ће сви људи полагати рачун.
وَتِلۡكَ ٱلۡقُرَىٰٓ أَهۡلَكۡنَٰهُمۡ لَمَّا ظَلَمُواْ وَجَعَلۡنَا لِمَهۡلِكِهِم مَّوۡعِدٗا 59
Ова ваша суседна села и градове, попут Еберовог, Салаховог, Лотовог и Јофоровог насеља, Бог их је уништио и њихове житеље је искоренио након што су занегирали Бога и Божје посланике. Бог је одредио тренутак казне и упозорио их на њу, па је то и учинио.
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِفَتَىٰهُ لَآ أَبۡرَحُ حَتَّىٰٓ أَبۡلُغَ مَجۡمَعَ ٱلۡبَحۡرَيۡنِ أَوۡ أَمۡضِيَ حُقُبٗا 60
Сети се, веровесниче, тренутка кад је Мојсије, мир нек је над њим, казао свом слуги Јошуи б. Нуну: “Ићи ћу све док не стигнем до места где се састају два мора, или док не сретнем мудрог човека који ће ме поучити многим стварима.”
فَلَمَّا بَلَغَا مَجۡمَعَ بَيۡنِهِمَا نَسِيَا حُوتَهُمَا فَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ سَرَبٗا 61
Кад су посланик Мојсије и његов слуга Јошуа стигли до места где се састају два мора, сели су код једне стене, али су заборавили рибу која им је требала бити храна у путу. Јошуа ју је носио у корпи, али је Свемогући Бог дао да она оживи и клизне у море.
Величанствени Кур’ан води ка свим корисним спознајама, вечној срећи и свему помоћу чега се човек може сачувати од зла.
Мудри и Самилосни Бог одредио је да неверници и заблудели настоје побити истину расправљајући, па је дао да последица тога буде да истина буде обелодањена и јасно објашњена.
Ови стихови садрже застрашивање и назнаку да ће истина засвагда бити ускраћена оном ко је сазна али је остави. То је, кад се ради о томе, највећи облик претње.
Труд који се подузима ради стицања знања и сусрет с ученим људима, макар живели далеко, има веома велику вредност.
Кад се ради о речи “риба”, нигде у Кур’ану за то није употребљен познати арапски израз “ес-семек”, а употребљени су други изрази попут: “ел-хут”, “ен-нун” и “ел-лахмут-таријј”.