اللغة
۞وَمَآ أُبَرِّئُ نَفۡسِيٓۚ إِنَّ ٱلنَّفۡسَ لَأَمَّارَةُۢ بِٱلسُّوٓءِ إِلَّا مَا رَحِمَ رَبِّيٓۚ إِنَّ رَبِّي غَفُورٞ رَّحِيمٞ 53
Великашева супруга је наставила да говори: "Ја не правдам себе, не тврдим да нисам хтела зло, не желим овим говором да похвалим себе, људска душа је веома склона злу, јер је склона прохтевима и јер је тешко зауставити је у томе, осим коме се Бог смилује па га сачува од склоности злу. Заиста мој Господар пуно прашта покајницима и милостив је према њима."
وَقَالَ ٱلۡمَلِكُ ٱئۡتُونِي بِهِۦٓ أَسۡتَخۡلِصۡهُ لِنَفۡسِيۖ فَلَمَّا كَلَّمَهُۥ قَالَ إِنَّكَ ٱلۡيَوۡمَ لَدَيۡنَا مَكِينٌ أَمِينٞ 54
Краљ рече својим помагачима након што постаде јасно да је Јосиф невин и учен: "Доведите ми га и узећу га у своју свиту." Они га доведоше, па када краљ поразговара са њим увиде колико је Јосиф учен и паметан, па му рече: "Јосифе, ти си од данас код нас на високој позицији, угледан и поверљив."
قَالَ ٱجۡعَلۡنِي عَلَىٰ خَزَآئِنِ ٱلۡأَرۡضِۖ إِنِّي حَفِيظٌ عَلِيمٞ 55
Јосиф рече краљу: "Постави ме да водим бригу о ризницама иметка и хране у Египту, јер сам ја поверљив чувар, имам знање и проницљивост у ономе што ми се повери."
وَكَذَٰلِكَ مَكَّنَّا لِيُوسُفَ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَتَبَوَّأُ مِنۡهَا حَيۡثُ يَشَآءُۚ نُصِيبُ بِرَحۡمَتِنَا مَن نَّشَآءُۖ وَلَا نُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ 56
Као што смо Јосифу указали благодат обзнањујући његову невиност и избављајући га из тамнице, дали смо му власт у Мисиру, у којем је путовао и боравио где је хтео. Ми Нашу милост на овом свету дајемо коме хоћемо, и не уништавамо награду онима који добра дела чине, већ им у потпуности надокнађујемо њихову награду.
وَلَأَجۡرُ ٱلۡأٓخِرَةِ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَكَانُواْ يَتَّقُونَ 57
Заиста је Божја награда коју је припремио на Будућем свету боља од овосветске награде, и она припада онима који верују у Бога и чувају се Његове казне чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.
وَجَآءَ إِخۡوَةُ يُوسُفَ فَدَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَعَرَفَهُمۡ وَهُمۡ لَهُۥ مُنكِرُونَ 58
Јосифова браћа дођоше у Египат са својом робом, па када уђоше код њега он их препозна а они њега не препознаше, због тога што је прошло много времена и што се он пуно променио, пошто је био дечак када су га бацили у бунар.
وَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمۡ قَالَ ٱئۡتُونِي بِأَخٖ لَّكُم مِّنۡ أَبِيكُمۡۚ أَلَا تَرَوۡنَ أَنِّيٓ أُوفِي ٱلۡكَيۡلَ وَأَنَا۠ خَيۡرُ ٱلۡمُنزِلِينَ 59
Када им је дао залихе и опскрбу као што су тражили, и након што му рекоше да имају брата по оцу којег су оставили код оца, Јосиф им рече: "Доведите ми вашег брата по оцу и даћу вам за један товар камиле више. Зар не видите да ја пуну меру дајем и да најбоље гостопримство указујем."
فَإِن لَّمۡ تَأۡتُونِي بِهِۦ فَلَا كَيۡلَ لَكُمۡ عِندِي وَلَا تَقۡرَبُونِ 60
"А ако ми га не доведете постаће јасно да сте слагали да имате брата по оцу, па вам више нећу давати храну и немојте долазити у моју земљу."
قَالُواْ سَنُرَٰوِدُ عَنۡهُ أَبَاهُ وَإِنَّا لَفَٰعِلُونَ 61
Његова браћа му рекоше: "Тражићемо од његовог оца да га пусти са нама и потрудићемо се у томе. Учинићемо онако како си нам наредио у потпуности."
وَقَالَ لِفِتۡيَٰنِهِ ٱجۡعَلُواْ بِضَٰعَتَهُمۡ فِي رِحَالِهِمۡ لَعَلَّهُمۡ يَعۡرِفُونَهَآ إِذَا ٱنقَلَبُوٓاْ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِمۡ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ 62
Јосиф рече својим радницима: "Вратите им њихову робу како би при повратку схватили да им нисмо купили робу." Што ће их приморати да дођу са њиховим братом како би Јосифу доказали да су рекли истину и како би од њих прихватио њихову робу.
فَلَمَّا رَجَعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَبِيهِمۡ قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا مُنِعَ مِنَّا ٱلۡكَيۡلُ فَأَرۡسِلۡ مَعَنَآ أَخَانَا نَكۡتَلۡ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ 63
Када се вратише свом оцу и испричаше му како их је Јосиф почастио, рекоше: "Оче наш, бићемо ускраћени за меру с намирницама ако не поведемо са нама нашег брата. Пошаљи га са нама да бисмо добили меру са храном, а ми ти се заветујемо да ћемо га чувати док ти се не врати здрав."
Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.
Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.
Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.
Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.