اللغة
۞وَلَقَدۡ وَصَّلۡنَا لَهُمُ ٱلۡقَوۡلَ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ 51
Свевишњи Бог објавио је многобошцима и Јеврејима кур’анска казивања о древним народима, и о казни која их је сколила јер су порицатељи били. Све то урадили смо да би они извукли поуку и да би поверовали, и на тај начин се спасили казне која је претходне народе погодила.
ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ مِن قَبۡلِهِۦ هُم بِهِۦ يُؤۡمِنُونَ 52
Они који су чврсто веровали у Тору пре него што је објављен Кур’ан, они у Кур’ан такође верују, тим пре јер у Тори налазе оно што пише у Кур’ану и обавештење о њему.
وَإِذَا يُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِهِۦٓ إِنَّهُ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّنَآ إِنَّا كُنَّا مِن قَبۡلِهِۦ مُسۡلِمِينَ 53
Кад се казују кур’ански одломци верницима из реда следбеника Књиге, они говоре: “Верујемо да је Кур’ан истина, он је од Бога и следимо га, а ми смо и пре били монотеисти, следили смо исправну веру монотеизма у коју су позивали сви посланици, и пре него што је Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, објављен часни Кур’ан.”
أُوْلَٰٓئِكَ يُؤۡتَوۡنَ أَجۡرَهُم مَّرَّتَيۡنِ بِمَا صَبَرُواْ وَيَدۡرَءُونَ بِٱلۡحَسَنَةِ ٱلسَّيِّئَةَ وَمِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ يُنفِقُونَ 54
Бог ће онима који су веровали у своју претходну Објаву, и који поверују у славни Кур’ан, дати двоструку награду због тога што су у своју објаву стрпљиво веровали и зато што верују у Посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја. Они чине добра дела, помоћу чега отклањају грехе које су раније починили, и у добротворне сврхе удељују део оног што смо им Ми дали.
وَإِذَا سَمِعُواْ ٱللَّغۡوَ أَعۡرَضُواْ عَنۡهُ وَقَالُواْ لَنَآ أَعۡمَٰلُنَا وَلَكُمۡ أَعۡمَٰلُكُمۡ سَلَٰمٌ عَلَيۡكُمۡ لَا نَبۡتَغِي ٱلۡجَٰهِلِينَ 55
А кад верници чују бесмислене речи, не слушају их, сматрају да њима то не приличи, па се окрену и кажу онима који исте те речи говоре: “Нама наша дела припадају, ми ћемо за њих одговарати, а вама ваша дела припадају! Будите сигурни да вас ничим нећемо увредити! Нама не приличи да се бавимо незналицама и да малоумнима узвраћамо на исти начин, јер то доноси штету у погледу земаљских послова и вере.”
إِنَّكَ لَا تَهۡدِي مَنۡ أَحۡبَبۡتَ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَهۡدِي مَن يَشَآءُۚ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُهۡتَدِينَ 56
Божји Посланиче, не упућујеш ти оног кога желиш да упутиш, ти само позиваш и објашњаваш, а Бог је Онај Који упућује на Прави пут. Он једино зна ко ће на Правом путу бити.
وَقَالُوٓاْ إِن نَّتَّبِعِ ٱلۡهُدَىٰ مَعَكَ نُتَخَطَّفۡ مِنۡ أَرۡضِنَآۚ أَوَ لَمۡ نُمَكِّن لَّهُمۡ حَرَمًا ءَامِنٗا يُجۡبَىٰٓ إِلَيۡهِ ثَمَرَٰتُ كُلِّ شَيۡءٖ رِّزۡقٗا مِّن لَّدُنَّا وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ 57
Износећи оправдање због неслеђења Ислама и неверовања у Бога, мекански многобошци кажу: “Ако се с тобом будемо држали вере у једног Бога коју си донео, настрадаћемо у свом родном крају, непријатељи ће нас одмах побити.” Па зар их није Свемогући Бог настанио у Меки, граду у којем нема пролевања крви ни неправде ни страха од непријатеља, у граду чије становнике Силни Бог опскрбљује сваковрсним плодовима, воћем, поврћем и житарицама? Али ипак, већина многобожаца није упућена у благодати које им Бог даје, па да Му буду захвални.
وَكَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةِۢ بَطِرَتۡ مَعِيشَتَهَاۖ فَتِلۡكَ مَسَٰكِنُهُمۡ لَمۡ تُسۡكَن مِّنۢ بَعۡدِهِمۡ إِلَّا قَلِيلٗاۖ وَكُنَّا نَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثِينَ 58
Узвишени Бог је уништио многа села и градова чији су становници били многобошци и незахвални на благодатима, и који су превршили сваку меру чинећи грехе, па смо их уништили казном коју смо на њих послали. Ето њихових пустих станишта, виде се, мало ко их, након њиховог уништења, настањује; ту бораве само неки пролазници. Богу припадају небеса и Земља и све што се на њима налази.
وَمَا كَانَ رَبُّكَ مُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ حَتَّىٰ يَبۡعَثَ فِيٓ أُمِّهَا رَسُولٗا يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِنَاۚ وَمَا كُنَّا مُهۡلِكِي ٱلۡقُرَىٰٓ إِلَّا وَأَهۡلُهَا ظَٰلِمُونَ 59
Посланиче, Господар твој није уништавао градове и села све док претходно не би послао посланика, као што је сада у највећи и најпознатији град Меку послао тебе као посланика. Нисмо уништавали становнике оног града и села који су били на Правом путу, већ смо уништавали само оне који су сами себи нанели неправду чинећи неверство и пороке.
Ови одломци на садржајан начин говоре о томе да ће имати двоструку награду онај ко је веровао у оригиналну Тору, односно оригинално Јеванђеље, па је затим поверовао у веровесника Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја.
Само Бог може упутити на Прави пут, то је у Његовој руци, и тиме не располаже нико други, па ни посланици.
Слеђење истине проузрокује сигурност и мир, а не страх, како то тврде многобошци.
У раскошном животу опасност је за појединца и за друштво.
Из Своје милости, Бог не кажњава народе све док им не пошаље посланика као опомињача.