اللغة
۞قُلۡ كُونُواْ حِجَارَةً أَوۡ حَدِيدًا 50
Реци Посланиче многобошцима: “Да, и да сте чврсти и тврди као камен или гвожђе!”
أَوۡ خَلۡقٗا مِّمَّا يَكۡبُرُ فِي صُدُورِكُمۡۚ فَسَيَقُولُونَ مَن يُعِيدُنَاۖ قُلِ ٱلَّذِي فَطَرَكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةٖۚ فَسَيُنۡغِضُونَ إِلَيۡكَ رُءُوسَهُمۡ وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هُوَۖ قُلۡ عَسَىٰٓ أَن يَكُونَ قَرِيبٗا 51
И додај: “Или, ако сте у стању, претворите се у створења која су већа и јача од вас. Господар, Који вас је први пут створио, оживео би вас.” Пошто им докажеш да је Бог моћан да их оживи након смрти, они ће ти, поричући, казати: “А ко је тај ко ће нас вратити у живот након што умремо?!” Одмах им одговори: “У живот ће вас после смрти вратити Онај Који вас је први пут из ничег створио!” Они ће се тад ругати и затресће својим главама, не верујући и сматрајући немогућим Судњи дан, и казати: “Кад ће бити то оживљење?!” Реци им: “Сигурно је да ће се догодити, и то убрзо; све што ће се догодити је близу!”
يَوۡمَ يَدۡعُوكُمۡ فَتَسۡتَجِيبُونَ بِحَمۡدِهِۦ وَتَظُنُّونَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗا 52
На Дан кад вас Бог позове да устанете из својих гробова, ви ћете Му се одазвати славећи Га и хвалећи. На Судњем дану ће бити тако страшан призор да ћете помислити како сте на пролазном свету живели врло мало времена.
وَقُل لِّعِبَادِي يَقُولُواْ ٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ يَنزَغُ بَيۡنَهُمۡۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ كَانَ لِلۡإِنسَٰنِ عَدُوّٗا مُّبِينٗا 53
Реци, Веровесниче, Мојим богобојазним робовима да кад разговорају и дискутују с другим људима, говоре лепо, благо и умиљато, а не грубо и сурово, јер се ђаво труди да међу верницима унесе непријатељство и мржњу. Наиме, ружан говор буди непријатељство и може имати ружне последице на оба света. Ђаво је човеку непријатељ и не жели му добро и успех, нити жели да верници буду јединствени и сложни као браћа. Због тога се треба чувати ђавола.
رَّبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِكُمۡۖ إِن يَشَأۡ يَرۡحَمۡكُمۡ أَوۡ إِن يَشَأۡ يُعَذِّبۡكُمۡۚ وَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ وَكِيلٗا 54
Бог зна шта јавно и тајно чините: ако буде желео, смиловаће вам се упутиће вас на Прави пут, а ако буде желео, одвешће вас у заблуду и казниће вас. Ми те нисмо послали, Божји Посланиче, да бдијеш над људима и да их присилиш да верују и да им пребројаваш дела, већ је твоја мисија да им доставиш посланицу од Бога.
وَرَبُّكَ أَعۡلَمُ بِمَن فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَلَقَدۡ فَضَّلۡنَا بَعۡضَ ٱلنَّبِيِّۧنَ عَلَىٰ بَعۡضٖۖ وَءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ زَبُورٗا 55
Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.
قُلِ ٱدۡعُواْ ٱلَّذِينَ زَعَمۡتُم مِّن دُونِهِۦ فَلَا يَمۡلِكُونَ كَشۡفَ ٱلضُّرِّ عَنكُمۡ وَلَا تَحۡوِيلًا 56
Посланиче реци неверницима: “Ова ваша божанства, која молите кад сте у невољи и потреби, не могу отклонити од вас несрећу и тешкоћу! Такође, то не могу приуштити ни ником другом, јер су немоћна. Не може бити божанство онај ко је немоћан.”
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ يَبۡتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ ٱلۡوَسِيلَةَ أَيُّهُمۡ أَقۡرَبُ وَيَرۡجُونَ رَحۡمَتَهُۥ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُۥٓۚ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحۡذُورٗا 57
Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.
وَإِن مِّن قَرۡيَةٍ إِلَّا نَحۡنُ مُهۡلِكُوهَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَوۡ مُعَذِّبُوهَا عَذَابٗا شَدِيدٗاۚ كَانَ ذَٰلِكَ فِي ٱلۡكِتَٰبِ مَسۡطُورٗا 58
Не постоји ниједно насеље чији становници нису веровали у Бога и Његове посланике, а да га Бог неће уништити и разорити пре наступања Судњег дана, или ће их казнити проблемима, несрећама, болестима, сиромаштвом. Бог је тако одредио и записао у Књизи помно чуваној.
Лепе речи имају за последицу то да се човек украси свим лепим особинама и да чини добра дела. То је тако, јер онај ко влада језиком влада и својим телом.
Свевишњи Бог је из свог знања и мудрости одликовао неке посланике над другима.
Својим створењима Мудри Бог жели само добро, Он им заповеда само оно што њима корист доноси.
Улагање труда у чињење богоугодних дела, искрено и одано, показатељ је Божје љубави према човеку.