قَالَ يَٰبُنَيَّ لَا تَقۡصُصۡ رُءۡيَاكَ عَلَىٰٓ إِخۡوَتِكَ فَيَكِيدُواْ لَكَ كَيۡدًاۖ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ لِلۡإِنسَٰنِ عَدُوّٞ مُّبِينٞ 5
Јаков рече свом сину Јосифу: "Синко мој, немој тај сан спомињати својој браћи па да схвате шта се иза њега крије и осете завист према теби, па да ти због тога напакосте. Доиста је ђаво отворени непријатељ човеку."
وَكَذَٰلِكَ يَجۡتَبِيكَ رَبُّكَ وَيُعَلِّمُكَ مِن تَأۡوِيلِ ٱلۡأَحَادِيثِ وَيُتِمُّ نِعۡمَتَهُۥ عَلَيۡكَ وَعَلَىٰٓ ءَالِ يَعۡقُوبَ كَمَآ أَتَمَّهَا عَلَىٰٓ أَبَوَيۡكَ مِن قَبۡلُ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡحَٰقَۚ إِنَّ رَبَّكَ عَلِيمٌ حَكِيمٞ 6
О Јосифе, као што си видео тај сан, тако те твој Господар одабире и подучава тумачењу снова, и употпуњава Своју благодат према теби чинећи те веровесником, као што је то учинио и са твојим дедом Исаком и прадедом Аврамом. Доиста је твој Господар милостив према Својим створењима и мудар у њиховом управљању.
۞لَّقَدۡ كَانَ فِي يُوسُفَ وَإِخۡوَتِهِۦٓ ءَايَٰتٞ لِّلسَّآئِلِينَ 7
У казивању о Јосифу и његовог браћи налазе се многе поуке и поруке онима који питају о тим казивањима.
إِذۡ قَالُواْ لَيُوسُفُ وَأَخُوهُ أَحَبُّ إِلَىٰٓ أَبِينَا مِنَّا وَنَحۡنُ عُصۡبَةٌ إِنَّ أَبَانَا لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ 8
Када Јосифова браћа рекоше: "Јосиф и његов рођени брат су дражи нашем оцу него ми, премда смо ми скупина људи, па како је то могуће? Ми сматрамо да јасно греши у томе, јер за то не видимо никакав разлог."
ٱقۡتُلُواْ يُوسُفَ أَوِ ٱطۡرَحُوهُ أَرۡضٗا يَخۡلُ لَكُمۡ وَجۡهُ أَبِيكُمۡ وَتَكُونُواْ مِنۢ بَعۡدِهِۦ قَوۡمٗا صَٰلِحِينَ 9
"Убијте Јосифа или га одведите у далеку земљу, па ће се ваш отац вама посветити, и потпуно вас волети, и након тога ћете бити добри људи јер ћете се покајати од вашег греха."
قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ لَا تَقۡتُلُواْ يُوسُفَ وَأَلۡقُوهُ فِي غَيَٰبَتِ ٱلۡجُبِّ يَلۡتَقِطۡهُ بَعۡضُ ٱلسَّيَّارَةِ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ 10
Један од њих рече: "Немојте убити Јосифа већ га баците на дно бунара одакле ће га узети неки путници који пролазе поред тог бунара. То је мања штета од убиства, ако сте већ одлучили да урадите нешто."
قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا مَالَكَ لَا تَأۡمَ۬نَّا عَلَىٰ يُوسُفَ وَإِنَّا لَهُۥ لَنَٰصِحُونَ 11
Када су се сложили да га желе удаљити рекоше свом оцу Јакову: "Оче наш, зашто нам не повериш Јосифа? Ми ћемо га пазити и чувати од сваке штете, и ми смо искрени у нашем вођењу рачуна о њему све док ти се не врати здрав, па зашто га не пошаљеш са нама?"
أَرۡسِلۡهُ مَعَنَا غَدٗا يَرۡتَعۡ وَيَلۡعَبۡ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ 12
"Дозволи нам да га узмемо са нама сутра да једе и разоноди се са нама, а ми ћемо да га чувамо од сваке штете."
قَالَ إِنِّي لَيَحۡزُنُنِيٓ أَن تَذۡهَبُواْ بِهِۦ وَأَخَافُ أَن يَأۡكُلَهُ ٱلذِّئۡبُ وَأَنتُمۡ عَنۡهُ غَٰفِلُونَ 13
Јаков рече својим синовима: "Биће ми, заиста, жао ако га одведете, јер се не могу стрпити без њега, а и плашим се да га не поједе вук док сте ви немарни у својој игри и разоноди."
قَالُواْ لَئِنۡ أَكَلَهُ ٱلذِّئۡبُ وَنَحۡنُ عُصۡبَةٌ إِنَّآ إِذٗا لَّخَٰسِرُونَ 14
Они рекоше свом оцу: "Ако га поједе вук и поред нас који смо скупина људи, онда у нама нема никаквог добра и пропали смо, јер смо били неспособни да га сачувамо од вука."
Исламски верозакон потврђује постојање истинитих сновиђења и дозвољено је тумачити их.
Прописаност скривања одређених истина уколико њихово обзнањивање може изазвати штету.
Вредност Аврамовог потомства и њихово одликовање у односу на све остале људе због веровесништва.
Наклоност према једном сину изазива међубратску завист.