اللغة

اختر السورة

1 الفاتحة 2 البقرة 3 آل عمران 4 النساء 5 المائدة 6 الأنعام 7 الأعراف 8 الأنفال 9 التوبة 10 يونس 11 هود 12 يوسف 13 الرعد 14 ابراهيم 15 الحجر 16 النحل 17 الإسراء 18 الكهف 19 مريم 20 طه 21 الأنبياء 22 الحج 23 المؤمنون 24 النور 25 الفرقان 26 الشعراء 27 النمل 28 القصص 29 العنكبوت 30 الروم 31 لقمان 32 السجدة 33 الأحزاب 34 سبإ 35 فاطر 36 يس 37 الصافات 38 ص 39 الزمر 40 غافر 41 فصلت 42 الشورى 43 الزخرف 44 الدخان 45 الجاثية 46 الأحقاف 47 محمد 48 الفتح 49 الحجرات 50 ق 51 الذاريات 52 الطور 53 النجم 54 القمر 55 الرحمن 56 الواقعة 57 الحديد 58 المجادلة 59 الحشر 60 الممتحنة 61 الصف 62 الجمعة 63 المنافقون 64 التغابن 65 الطلاق 66 التحريم 67 الملك 68 القلم 69 الحاقة 70 المعارج 71 نوح 72 الجن 73 المزمل 74 المدثر 75 القيامة 76 الانسان 77 المرسلات 78 النبإ 79 النازعات 80 عبس 81 التكوير 82 الإنفطار 83 المطففين 84 الإنشقاق 85 البروج 86 الطارق 87 الأعلى 88 الغاشية 89 الفجر 90 البلد 91 الشمس 92 الليل 93 الضحى 94 الشرح 95 التين 96 العلق 97 القدر 98 البينة 99 الزلزلة 100 العاديات 101 القارعة 102 التكاثر 103 العصر 104 الهمزة 105 الفيل 106 قريش 107 الماعون 108 الكوثر 109 الكافرون 110 النصر 111 المسد 112 الإخلاص 113 الفلق 114 الناس

لَقَدِ ٱبۡتَغَوُاْ ٱلۡفِتۡنَةَ مِن قَبۡلُ وَقَلَّبُواْ لَكَ ٱلۡأُمُورَ حَتَّىٰ جَآءَ ٱلۡحَقُّ وَظَهَرَ أَمۡرُ ٱللَّهِ وَهُمۡ كَٰرِهُونَ 48

Дволичњаци су и пре похода на Тебук сијали смутњу, препадали вернике и изазивали неред и раскол, варали су и обмањивали су Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, све док Свевишњи Бог није помогао Ислам и Свога Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, а реч Своју уздигао и војску Своју подржао. А њима, дволичњацима, није било по вољи то што је Бог, Узвишени, помогао и узвисио Ислам.

وَمِنۡهُم مَّن يَقُولُ ٱئۡذَن لِّي وَلَا تَفۡتِنِّيٓۚ أَلَا فِي ٱلۡفِتۡنَةِ سَقَطُواْۗ وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمُحِيطَةُۢ بِٱلۡكَٰفِرِينَ 49

Неки дволичњаци ти говоре: “Веровесниче, дозволи ми да не пођем у борбу с вама! Не разрешиш ли ме и пођем ли у борбу, зарадићу грех!” Остало је да се приповеда да су неки дволичњаци рекли и ово: “Пођем ли у борбу, бојим се да ћу бити искушан лепим византијским женама!” Они су, не опажајући, овим поступком упали у највећу смутњу – изостали су из борбе, отказали су послушност Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и лагали су га. А ватра ће бити њихово пребивалиште и неће јој моћи умаћи.

إِن تُصِبۡكَ حَسَنَةٞ تَسُؤۡهُمۡۖ وَإِن تُصِبۡكَ مُصِيبَةٞ يَقُولُواْ قَدۡ أَخَذۡنَآ أَمۡرَنَا مِن قَبۡلُ وَيَتَوَلَّواْ وَّهُمۡ فَرِحُونَ 50

Ако ти се, Веровесниче, догоди нешто лепо, ако победиш или стекнеш ратни плен, дволичњаци се одмах растуже, а ако те погоди нека несрећа или ако доживиш пораз, они кажу да су били опрезни и да су се сачували оног што је погодило тебе и вернике. Радују се вашем поразу као што се радују свом успеху, одлазећи срећни због оног што вам се догодило.

قُل لَّن يُصِيبَنَآ إِلَّا مَا كَتَبَ ٱللَّهُ لَنَا هُوَ مَوۡلَىٰنَاۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُؤۡمِنُونَ 51

Реци им Божји Посланиче: “Све што се догађа бива Божјом вољом и Његовим одређењем. Господар управља нама у свим стањима, и у благостању и у потешкоћи. У тешкоћи се треба стрпити, а у благостању захвалити.” Верници се увек требају препустити Богу, Узвишеном. Он је диван Помагач.

قُلۡ هَلۡ تَرَبَّصُونَ بِنَآ إِلَّآ إِحۡدَى ٱلۡحُسۡنَيَيۡنِۖ وَنَحۡنُ نَتَرَبَّصُ بِكُمۡ أَن يُصِيبَكُمُ ٱللَّهُ بِعَذَابٖ مِّنۡ عِندِهِۦٓ أَوۡ بِأَيۡدِينَاۖ فَتَرَبَّصُوٓاْ إِنَّا مَعَكُم مُّتَرَبِّصُونَ 52

Божји Посланиче, реци дволичњацима: “Очекујете ли ви у погледу нас било шта друго осим два величанствена завршетка: победу и понос на овом свету, или смрт на Божјем путу и највећу награду на Будућем свету? Што се нас тиче, ми очекујемо да Бог на вас спусти какву казну с неба, или да вас ми казнимо. Ето, ви чекајте шта ће бити с нама, а и ми ћемо чекати шта ће догодити вама.”

قُلۡ أَنفِقُواْ طَوۡعًا أَوۡ كَرۡهٗا لَّن يُتَقَبَّلَ مِنكُمۡ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ 53

Реци дволичњацима: “Бог неће прихватити вашу милостињу, давали је милом или силом, зато што сте Му непокорни и што сте напустили заједницу. Ви сте охоли и уображени!”

وَمَا مَنَعَهُمۡ أَن تُقۡبَلَ مِنۡهُمۡ نَفَقَٰتُهُمۡ إِلَّآ أَنَّهُمۡ كَفَرُواْ بِٱللَّهِ وَبِرَسُولِهِۦ وَلَا يَأۡتُونَ ٱلصَّلَوٰةَ إِلَّا وَهُمۡ كُسَالَىٰ وَلَا يُنفِقُونَ إِلَّا وَهُمۡ كَٰرِهُونَ 54

Њихова милостиња не може бити примљена јер они не верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. А кад клањају намаз, клањају га немарно, лењо и и само да би их људи видели, а таквима се дела не прихватају. Такође, кад нешто удељују, они то невољно чине, због лицемерства које им је прекрило срца.

Користи кур'анских стихова:

Дволичњаци настоје нанети муслиманима зло тако што их прате и против њих плету сплетке.
Изостајање из борбе на Божјем путу садржи велико зло и неизоставно води у смутњу. То је непослушност Богу и Посланику.
Ови одломци садрже упутство муслиманима да се не жалосте због оног што им се догађа, како не би изгубили снагу, и да буду задовољни судбином надајући се да ће тиме заслужити Божју наклоност. Верници се управо тако понашају јер су сигурни у то да ће Аллах да помогне Ислам.
Лењост приликом обављања намаза и безвољност приликом давања милостиње и одсуство наде у Божју награду – све то је показатељ слабости веровања и мањка богобојазности.

جاري التحميل…