اللغة
وَمَا نُرِيهِم مِّنۡ ءَايَةٍ إِلَّا هِيَ أَكۡبَرُ مِنۡ أُخۡتِهَاۖ وَأَخَذۡنَٰهُم بِٱلۡعَذَابِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ 48
А нисмо фараону и главешинама народа његовог показивали ниједан знак који је указивао на исправност Мојсијеве посланице, а да није већи био него претходни! И патњи смо их подвргли на овом свету, не би ли се Богу повратили и неверство оставили, али није било користи.
وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَ ٱلسَّاحِرُ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَ إِنَّنَا لَمُهۡتَدُونَ 49
А они су, када их је део патње погодио, говорили Мојсију: О ти, чаробњаче! Замоли за нас Господара свога, на темељу обећања да ћемо, ако поверујемо, бити казне спашени. Ако нам уклони казну, ми ћемо, сигурно, Правим путем поћи.
فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابَ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ 50
Када бисмо од њих казну отклонили, они би завет прекршили и не би га извршили.
وَنَادَىٰ فِرۡعَوۡنُ فِي قَوۡمِهِۦ قَالَ يَٰقَوۡمِ أَلَيۡسَ لِي مُلۡكُ مِصۡرَ وَهَٰذِهِ ٱلۡأَنۡهَٰرُ تَجۡرِي مِن تَحۡتِيٓۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ 51
И фараон, охолећи се и хвалећи својом влашћу, обзнани своме народу и рече им: “О народе мој, зар мени не припада власт у Мисиру и ове реке које испред мене, и испод мојих дворова, теку – зар не видите моју власт и величину?!”
أَمۡ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡ هَٰذَا ٱلَّذِي هُوَ مَهِينٞ وَلَا يَكَادُ يُبِينُ 52
Ја сам бољи од Мојсија који је слабић и који не зна добро ни да прича.
فَلَوۡلَآ أُلۡقِيَ عَلَيۡهِ أَسۡوِرَةٞ مِّن ذَهَبٍ أَوۡ جَآءَ مَعَهُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ مُقۡتَرِنِينَ 53
Зашто му Бог који га је послао није ставио златне огрлице на њега, како би се знало да је Његов посланик или зашто није дошао у друштву анђела?!
فَٱسۡتَخَفَّ قَوۡمَهُۥ فَأَطَاعُوهُۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ 54
Он их заведе и наговори да му се у заблуди покоре. Они су, заиста, били народ који је одбио покорност Богу.
فَلَمَّآ ءَاسَفُونَا ٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ أَجۡمَعِينَ 55
Када су, устрајно чинећи неверство, изазвали Нашу срџбу, Ми смо их казнили и све их потопили.
فَجَعَلۡنَٰهُمۡ سَلَفٗا وَمَثَلٗا لِّلۡأٓخِرِينَ 56
И учинисмо фараона и главешине народа његовог примером и поуком људима и неверницима твога народа, како не би били попут њих, па да их казна као и њих задеси.
۞وَلَمَّا ضُرِبَ ٱبۡنُ مَرۡيَمَ مَثَلًا إِذَا قَوۡمُكَ مِنۡهُ يَصِدُّونَ 57
Када су многобошци помислили да се на Исуса, којег обожавају хришћани, односе Божје речи: (إِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ حَصَبُ جَهَنَّمَ أَنتُمۡ لَهَا وَٰرِدُونَ ﱡ) "И ви и они које поред Бога обожавате бићете гориво у Паклу, а у њега ћете, заиста, ући" – а Бог је забранио да се Исус обожава, као што је забранио и обожавање кипова – тада је твој народ, о Посланиче, загаламио расправљајући се, па су казали: "Ми смо задовољни да наша божанства имају статус Исуса." Након тога је Бог објавио: (إِنَّ ٱلَّذِينَ سَبَقَتۡ لَهُم مِّنَّا ٱلۡحُسۡنَىٰٓ أُوْلَٰٓئِكَ عَنۡهَا مُبۡعَدُونَ) "А они којима смо још пре лепу награду обећали, они ће од Пакла далеко бити."
وَقَالُوٓاْ ءَأَٰلِهَتُنَا خَيۡرٌ أَمۡ هُوَۚ مَا ضَرَبُوهُ لَكَ إِلَّا جَدَلَۢاۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٌ خَصِمُونَ 58
Они су казали: "Да ли су боља наша божанства или Исус?" Они нису навели ово поређење и овај пример како би стигли до истине, него како би се расправљали. Они су народ чије је својство расправа.
إِنۡ هُوَ إِلَّا عَبۡدٌ أَنۡعَمۡنَا عَلَيۡهِ وَجَعَلۡنَٰهُ مَثَلٗا لِّبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ 59
Исус син Маријин био је Божја слуга којем смо Ми благодат веровесништва и посланицу дали и учинили смо га примером Израиљћанима како би га узели за доказ Божје моћи Који га је створио без оца, као што је Адама створио и без оца и и без мајке.
وَلَوۡ نَشَآءُ لَجَعَلۡنَا مِنكُم مَّلَٰٓئِكَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَخۡلُفُونَ 60
А да хоћемо да вас, о људи, уништимо, Ми бисмо то учинили и уместо вас би довели анђеле на Земљу, који би само Бога обожавали и никог Му не би придруживали.
Кршење уговора је неверничко својство.
Грешник није разборит и с њим се поиграва свако ко то жели.
Божја срџба доноси пропаст.
Заблудели теже да искриве значења Кур'ана сходно својим прохтевима.