اللغة
وَتَرَىٰهُمۡ يُعۡرَضُونَ عَلَيۡهَا خَٰشِعِينَ مِنَ ٱلذُّلِّ يَنظُرُونَ مِن طَرۡفٍ خَفِيّٖۗ وَقَالَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِنَّ ٱلۡخَٰسِرِينَ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ وَأَهۡلِيهِمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۗ أَلَآ إِنَّ ٱلظَّٰلِمِينَ فِي عَذَابٖ مُّقِيمٖ 45
И видећеш, о Посланиче, како се неправедници понижени и клонули Ватри излажу, а они је кријући, из страха гледају. Они који су веровали у Бога и Његове посланике, рећи ће: “Заиста су губитници они који на Судњем дану и себе и породице своје упропасте због онога што ће доживети од Божје казне!” А зар неправедни, који су кроз неверовање и грешење себи неправду чинили, неће бити у непрестаној патњи која никада неће престати?!
وَمَا كَانَ لَهُم مِّنۡ أَوۡلِيَآءَ يَنصُرُونَهُم مِّن دُونِ ٱللَّهِۗ وَمَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَمَا لَهُۥ مِن سَبِيلٍ 46
Њима неће бити заштитника да им помогну и да их спасе од Божје казне; а коме Бог да да је у заблуди а не на истини, такав пут спаса неће ни имати, нити га ико мимо Бога на Прави пут може упутити.
ٱسۡتَجِيبُواْ لِرَبِّكُم مِّن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَ يَوۡمٞ لَّا مَرَدَّ لَهُۥ مِنَ ٱللَّهِۚ مَا لَكُم مِّن مَّلۡجَإٖ يَوۡمَئِذٖ وَمَا لَكُم مِّن نَّكِيرٖ 47
Одазовите се Господару своме, о људи, испуњавајући заповести и клонећи се греха, и немојте то одгађати, пре него што дође Дан који нико неће моћи да отклони. Тај Дан уточишта нећете имати и нећете моћи порицати грехе које сте на пролазном свету чинити.
فَإِنۡ أَعۡرَضُواْ فَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ حَفِيظًاۖ إِنۡ عَلَيۡكَ إِلَّا ٱلۡبَلَٰغُۗ وَإِنَّآ إِذَآ أَذَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِنَّا رَحۡمَةٗ فَرِحَ بِهَاۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةُۢ بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡ فَإِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ كَفُورٞ 48
А ако се окрену од онога с чиме смо те послали – па, Ми тебе, о Посланиче, нисмо ни послали да над њима и њиховим делима бдијеш, ти си дужан само да саопштиш, а они ће рачун код Бога да полажу. Кад човеку дамо да милост Нашу осети у виду богатства, здравља и сл., он јој се обрадује, а кад их задеси каква несрећа због греха које чине, онда човек, по природи својој, благодати Божје не признаје, на њима се не захваљује и љут је на Божју одредбу која је заснована на мудрости.
لِّلَّهِ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ يَخۡلُقُ مَا يَشَآءُۚ يَهَبُ لِمَن يَشَآءُ إِنَٰثٗا وَيَهَبُ لِمَن يَشَآءُ ٱلذُّكُورَ 49
Божја власт је на небесима и на Земљи. Он ствара шта хоће, било да је мушко, женско или нешто друго. Дарује женску децу коме хоће, а мушку му ускрати, а коме хоће – мушку дарује, а ускрати му женску децу.
أَوۡ يُزَوِّجُهُمۡ ذُكۡرَانٗا وَإِنَٰثٗاۖ وَيَجۡعَلُ مَن يَشَآءُ عَقِيمًاۚ إِنَّهُۥ عَلِيمٞ قَدِيرٞ 50
А некоме дарује и мушку и женску децу, а некога остави без потомства. Он зна шта је било и шта ће бити, што указује на савршеност Његовог знања и мудрости. Њему ништа није скривено и ништа Му није немогуће.
۞وَمَا كَانَ لِبَشَرٍ أَن يُكَلِّمَهُ ٱللَّهُ إِلَّا وَحۡيًا أَوۡ مِن وَرَآيِٕ حِجَابٍ أَوۡ يُرۡسِلَ رَسُولٗا فَيُوحِيَ بِإِذۡنِهِۦ مَا يَشَآءُۚ إِنَّهُۥ عَلِيٌّ حَكِيمٞ 51
Ниједном човеку није дато да му се Бог обраћа, осим објавом, надахнућем и сл., или да му се обрати гласом, а не види Га, или да пошаље изасланика анђела попут Гаврила, па с дозволом Његовом објави оно што Он хоће. Он је, заиста, узвишен Својим Бићем и својствима и мудар је у стварању, одређивању и прописивању.
Обавезност да се што пре одазове Божјим наредбама и да се удаљи од Његових забрана.
Посланику је обавеза доставити истину, а резултати су у Божјим рукама.
Бог Узвишени даје мушку и женску децу коме хоће, сходно Своме знању и сходно ономе што ће им користити. У томе нема одлике за мушкарце над женама.
Бог Узвишени објављивао је Својим веровесницима на разне начине, због мудрости које само Он зна.