اللغة
يُقَلِّبُ ٱللَّهُ ٱلَّيۡلَ وَٱلنَّهَارَۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَعِبۡرَةٗ لِّأُوْلِي ٱلۡأَبۡصَٰرِ 44
Један од очитих доказа да Бог Узвишени ствара и управља јесте и то што дан и ноћ обрће, дајући да једно после другог наступа и чинећи да њихова дужина трајања буде различита. Збиља, у томе је јасно знамење за оне који су разборити и знају да је Бог Узвишени једини бог и да Он све може да учини.
وَٱللَّهُ خَلَقَ كُلَّ دَآبَّةٖ مِّن مَّآءٖۖ فَمِنۡهُم مَّن يَمۡشِي عَلَىٰ بَطۡنِهِۦ وَمِنۡهُم مَّن يَمۡشِي عَلَىٰ رِجۡلَيۡنِ وَمِنۡهُم مَّن يَمۡشِي عَلَىٰٓ أَرۡبَعٖۚ يَخۡلُقُ ٱللَّهُ مَا يَشَآءُۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ 45
Мудри Бог је од капљице створио све што се по Земљи креће. Нека створења пузе на трбуху, као нпр. змија, нека на две ноге иду, као нпр. човек, а неке, опет, иду на четири ноге, као нпр. домаће и дивље животиње. Како хоће и шта хоће, Свемогући Бог ствара; ствара и друга створења која нису споменута. Он све може да учини, ништа Му није немогуће.
لَّقَدۡ أَنزَلۡنَآ ءَايَٰتٖ مُّبَيِّنَٰتٖۚ وَٱللَّهُ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ 46
Господар је објавио величанствени Кур’ан посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост. Свевишњи Бог упућује на Прави пут, у коме нема девијације, оног кога Он хоће међу слугама Својим, а тај га пут води вечном Рају.
وَيَقُولُونَ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلرَّسُولِ وَأَطَعۡنَا ثُمَّ يَتَوَلَّىٰ فَرِيقٞ مِّنۡهُم مِّنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَۚ وَمَآ أُوْلَٰٓئِكَ بِٱلۡمُؤۡمِنِينَ 47
Дволичњаци тврде да верују у Свезнајућег Бога и да следе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и да су послушни Богу и Његовом Посланику, а затим се неки од њих одмећу, и нису послушни Господару ни Посланику у погледу заповести о вођењу борбе на Божјем путу и у погледу других верских наредби, иако тврде да верују у Бога и Посланика и да су послушни. То нису верници, макар тврдили да верују.
وَإِذَا دُعُوٓاْ إِلَى ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ لِيَحۡكُمَ بَيۡنَهُمۡ إِذَا فَرِيقٞ مِّنۡهُم مُّعۡرِضُونَ 48
Када се дволичњаци позову послушности Богу и томе да им Божји Посланик пресуди у њиховим несугласицама и споровима, одједном се супротставе пресуди, јер у срцу крију лицемерство.
وَإِن يَكُن لَّهُمُ ٱلۡحَقُّ يَأۡتُوٓاْ إِلَيۡهِ مُذۡعِنِينَ 49
Али ако схвате да је правда на њиховој страни, и да ће бити пресуђено у њихову корист, понизни и послушни долазе.
أَفِي قُلُوبِهِم مَّرَضٌ أَمِ ٱرۡتَابُوٓاْ أَمۡ يَخَافُونَ أَن يَحِيفَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمۡ وَرَسُولُهُۥۚ بَلۡ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ 50
Је ли у њиховим срцима пристуна стална болест, или сумњају у Посланиково, нека је мир над њим и Божја милост, посланство, или зато што се боје да ће им, прихвате ли Кур'ан и Посланика за судију, бити учињена неправда? Ништа од тога није разлог! Разлог је управо то што се они инате и отуђују од верозакона.
Овде је Свезнајући Бог говорио о ставу дволичњака, који не прихватају Божји и Послаников суд, па је затим казао нешто о верницима, који су задовољни да им Бог и Посланик суде. Казао је:
إِنَّمَا كَانَ قَوۡلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ إِذَا دُعُوٓاْ إِلَى ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ لِيَحۡكُمَ بَيۡنَهُمۡ أَن يَقُولُواْ سَمِعۡنَا وَأَطَعۡنَاۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ 51
Искрени се верници не понашају тако, њихов је обичај да се покоре Богу и Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, кад се позову да им се пресуди према објави, часном Кур’ану и Посланиковој пракси. Одазову се и кажу: “Слушамо оно што нам се говори и покоравамо се прихватајући оно што се од нас тражи!” Само они биће спашени на овом и на будућем свету.
وَمَن يُطِعِ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥ وَيَخۡشَ ٱللَّهَ وَيَتَّقۡهِ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ 52
А ко буде покоран Богу и Његовом Посланику, преда се њиховом суду, боји се последица греха, и боји се Бога извршавајући Његове заповести и сустежући се од Његових забрана, управо ће такав постићи добро на оба света.
۞وَأَقۡسَمُواْ بِٱللَّهِ جَهۡدَ أَيۡمَٰنِهِمۡ لَئِنۡ أَمَرۡتَهُمۡ لَيَخۡرُجُنَّۖ قُل لَّا تُقۡسِمُواْۖ طَاعَةٞ مَّعۡرُوفَةٌۚ إِنَّ ٱللَّهَ خَبِيرُۢ بِمَا تَعۡمَلُونَ 53
Дволичњаци се Богом заклињу, најтежом заклетвом, да ће зацело поћи у борбу на Божјем путу ако им то Веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, нареди. Посланиче реци: “Немојте се лажно заклињати! Покорност ваша – зна се каква је! Немојте заборавити да је Бог веома добро обавештен о оном што чините и да зна за сва ваша дела, ма колико их ви скривали!”
Разноликост створења очит је доказ Божје свемоћи.
Особина дволичњака јест и то да се отуђују од Божјег суда, осим ако он не иде њима у корист. К томе, дволичњаци имају болесно срце, сумњају и негативно мисле о Богу.
Послушност Богу и Његовом Посланику, и страх од Бога један су од узрока постизања успеха на оба света.
Лажно заклињање јесте уобичајена пракса дволичњака.