اللغة
وَمِنۡهُم مَّن يَنظُرُ إِلَيۡكَۚ أَفَأَنتَ تَهۡدِي ٱلۡعُمۡيَ وَلَوۡ كَانُواْ لَا يُبۡصِرُونَ 43
О Посланиче, међу многобошцима има оних који те само очима гледају, али не увиђају истину. Зар ти можеш без Божје дозволе да учиниш да прогледа онај ко је слеп? Ти то не можеш учинити, као што не можеш ни упутити онога ко је изгубио моћ разумевања.
إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَظۡلِمُ ٱلنَّاسَ شَيۡٔٗا وَلَٰكِنَّ ٱلنَّاسَ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ 44
Бог је чист од тога да Својим створењима чини неправду, па макар колико и трун, међутим, створења је сами себи чине, срљајући у пропаст због пристрасности неистини, охолости и ината.
وَيَوۡمَ يَحۡشُرُهُمۡ كَأَن لَّمۡ يَلۡبَثُوٓاْ إِلَّا سَاعَةٗ مِّنَ ٱلنَّهَارِ يَتَعَارَفُونَ بَيۡنَهُمۡۚ قَدۡ خَسِرَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱللَّهِ وَمَا كَانُواْ مُهۡتَدِينَ 45
На дан када Бог окупи људе како би им пресудио, њима ће се учинити као да су на овом свету и у загробном животу остали само део дана. Они ће једни друге препознати, а затим ће се, због страхота Судњег дана, њихово познанство покидати. На губитку ће бити сви они који су порицали сусрет са њиховим Господаром. Они на овом свету нису веровали у Дан проживљења, па им зато нема спаса.
وَإِمَّا نُرِيَنَّكَ بَعۡضَ ٱلَّذِي نَعِدُهُمۡ أَوۡ نَتَوَفَّيَنَّكَ فَإِلَيۡنَا مَرۡجِعُهُمۡ ثُمَّ ٱللَّهُ شَهِيدٌ عَلَىٰ مَا يَفۡعَلُونَ 46
О Посланиче, можемо да ти покажемо нешто од казне коју смо им обећали, пре него што умреш, а може и да се деси да одеш са овога света, пре него што то видиш. У сваком случају, они ће се нама да вратити на Судњем дану и Бог ће изнети све оно што су радили, јер Њему ништа није скривено, а затим ће да их казни за њихова дела.
وَلِكُلِّ أُمَّةٖ رَّسُولٞۖ فَإِذَا جَآءَ رَسُولُهُمۡ قُضِيَ بَيۡنَهُم بِٱلۡقِسۡطِ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ 47
Сваком од ранијих народа долазио је посланик, па ако би они порекли оно што је достављено, било би међу њима праведно пресуђено. Њега би Бог из своје доброте сачувао, а њих би уништио. Њима, сходно делима која су чинили, на Судњем дану неће бити учињена никаква неправда.
وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلۡوَعۡدُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ 48
Ови охоли неверници, изазивајући, говоре: Када ће то време наступити у којем нам је казна обећана, ако је истина оно што тврдите?
قُل لَّآ أَمۡلِكُ لِنَفۡسِي ضَرّٗا وَلَا نَفۡعًا إِلَّا مَا شَآءَ ٱللَّهُۗ لِكُلِّ أُمَّةٍ أَجَلٌۚ إِذَا جَآءَ أَجَلُهُمۡ فَلَا يَسۡتَٔۡخِرُونَ سَاعَةٗ وَلَا يَسۡتَقۡدِمُونَ 49
Реци им, о Посланиче: Ја сам од себе не могу штету да отклоним, нити себи какву корист да прибавим, па како онда да другима то учиним? Могу само оно што Бог хоће, а ја не знам невидљиви свет, нити га могу знати. Рок који је Бог одредио за уништење неког народа зна само Бог, а кад тај рок наступи, неће бити ни убрзан, ни одгођен.
قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِنۡ أَتَىٰكُمۡ عَذَابُهُۥ بَيَٰتًا أَوۡ نَهَارٗا مَّاذَا يَسۡتَعۡجِلُ مِنۡهُ ٱلۡمُجۡرِمُونَ 50
О Посланиче, реци овима који пожурују казну: Обавестите ме, ако ће вас казна Његова у било које доба ноћи или дана задесити, зашто је онда пожурујете?
أَثُمَّ إِذَا مَا وَقَعَ ءَامَنتُم بِهِۦٓۚ ءَآلۡـَٰٔنَ وَقَدۡ كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ 51
Зар да чекате да се деси казна којом вам се прети, па да тек тада поверујете? Тада вам веровање неће бити од користи, ако нисте веровали пре! Зар да сад верујете, а раније сте пожуривали казну, негирајући је?
ثُمَّ قِيلَ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذُوقُواْ عَذَابَ ٱلۡخُلۡدِ هَلۡ تُجۡزَوۡنَ إِلَّا بِمَا كُنتُمۡ تَكۡسِبُونَ 52
Након што се оствари казна, и након што затраже да из Пакла изађу, казаће им се следеће: Искусите вечну казну у Паклу. Да ли сте кажњени осим према ономе што сте зарадили својим неверовањем и гресима?
۞وَيَسۡتَنۢبُِٔونَكَ أَحَقٌّ هُوَۖ قُلۡ إِي وَرَبِّيٓ إِنَّهُۥ لَحَقّٞۖ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ 53
Многобошци те, о Посланиче, питају: Је ли ова патња која нам је обећана истина? Реци им: Јесте, тако ми Бога, то је истина и нико вас из ње неће моћи избавити.
Човек је тај који сам себе води у пропаст, а Бог је чист од тога да некоме учини неправду.
Задатак Посланика је да достави истину, а Бог је Тај Који ће с њима рачун сводити и кажњавати их, сходно Својој мудрости. Некада ту казну спусти док је посланик жив, а некада након што оде са овога света.
Корист и штета су само у Божјим рукама. Нико од створења не може сам себи, нити било коме другоме да наштети или да корист донесе, без Божје дозволе.
Када човеку дође смрт, тада му веровање неће користити, ако пре смрти није веровао.