الروم

Божји Посланиче, обрати се многобошцима: “Светом путујте и гледајте, размишљајући и поуку извлачећи, шта је задесило претходне нараштаје! Већина њих су били многобошци, па су због тога и уништени!”

Зато ти окрени своје лице ка Правом путу и Исламу, исправној вери, пре него што наступи Дан коначног полагања рачуна, а који нико неће моћи одложити нити одбити. Тог Дана људи ће бити у различитим категоријама и појавиће се одвојено да им буду показана дела која су чинили на пролазном свету; једни ће бити уведени у Рај, а други ће бити бачени у Пакао.

Они који не верују у Силног Бога, Зналца свих тајни, сами ће сносити последице и штету неверовања вечно боравећи у ватри, док ће они који верују и, зарад Божја лица, чине добра дела себи припремити место и угодно боравиште у Рају, у којем ће вечно боравити.

То је тако, да би Свевишњи Бог, из Своје милости и доброте, наградио честите вернике најбољом наградом. Заиста Свезнајући Бог не воли оне који не верују и који поричу посланике, Он ће их казнити на Дану судњем.

Једно од знамења Божјих јесте то што шаље ветрове с кишним облацима и радосним вестима људима о спуштању кише, да би Бог Узвишени, људима подарио Своју милост, како би уживали у благодатима благословљене слатке воде коју спушта с неба и помоћу које, након обамрлости, оживе и људи и земља, и како би, Божјим давањем, моћи и вољом, лађе морем пловиле, а на којима трговци превозе трговачку робу и храну – не би ли људи били захвални Створитељу, па им због тога Он подарио још веће благодати.

Узвишени Бог је и пре Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, слао посланике њиховим народима с јасним, непобитним доказима. Па ипак, већина се њихових сународника отуђила од Бога, а мањина је веровала; Узвишени Бог се осветио порицатељима, уништио их је, а верницима монотеистима помогао је, јер Божји штићеници, због свог степена и близине Њему, заслужују Његову неизоставну помоћ.

Једино Бог Узвишени, шаље ветрове и они гоне кишне облаке па их небом разастире по Својој вољи, у парчад их делећи, па видиш кишу како лије из њих. А кад Племенити Бог помоћу ветрова потера кишне облаке на предео на који жели, људи се одједном обрадују и надасве радошћу испуне због кише која ће пасти, а услед које ће земља биљем, које треба и њима и стоци њиховој, обрасти.

Обрадовали су се, иако су раније – пре него што ће Бог кишу спустити – били очајни.

Зато посматрај, Посланиче, трагове кише на зеленој земљи и бујним вртовима, коју Бог шаље као израз милости – како Он помоћу воде оживи суву, испуцалу, обамрлу земљу из које затим никне разно биље! Онај Који је у могућности да земљу оживи, након њене обамрлости и суше, у могућности је мртве да оживи изводећи их из гробова. Бог све може да учини и ништа не може да изађе из оквира Његовој моћи.