غافر

“Народе мој, чудно је то што ја вас позивам у монотеизам и чињење добрих дела, а ви мене позивате у неверство у Бога што неминовно има за последицу пропаст и вечну патњу у Паклу!”

И додао је: “Ви ме позивате да будем атеиста или многобожац, да будем непослушан Богу и да обожавам уз Њега друге за које не поседујем никакаво знање да они то заслужују. А ја вас позивам да обожавате Бога, Који је силан у управљању и владању, и Који жестоко кажњава, али Који опрашта онима који се покају и Њему се искрено обраћају.”

“Нимало не сумњам у то да они чијим ме слугом настојите учинити не заслужују да се обожавају и да им се упути молитва. Не треба им се обраћати ни у погледу овосветских, ни у погледу оносветских потреба. И не сумњам да ће се сви људи вратити Богу, Који ће их позвати на одговорност за дела која су чинили у животу на овом свету, и да ће у Паклу завршити сви они који су прелазили границе Божјег верозакона. Они ће у Ватри заувек остати.”

Након што им је упутио савет и упозорење па изгубио наду да ће га послушати, верник из фараонове породице известио је своје сународнике да ће се они жестоко кајати онда кад се покајање оних који су на Земљи били у заблуди неће прихватити. И да се ослања на Бога и да се ставља у Његово окриље, јер Бог добро зна шта сви људи говоре и чине и ништа Му није скривено.

Свемогући Бог је сачувао верника из фараонове породице од освете неверника и њиховог кобног сплеткарења када су га хтели убити, јер се поуздао у Бога; невернике је задесила казна још на овом свету. Наиме, Бог је потопио фараона и његове војске.

Узвишен Бог потопио је фараона и његове присталице и управо од тог тренутка излаже их ватри, ујутру и навече, у њиховим гробовима. А на Судњем дану биће уведени у тешку, вечну патњу, биће им то прикладна казна за неверство, порицање и одвраћање од Божјег пута.

Сети се, Посланиче, да ће се потлачени поданици препирати у Паклу са својим главешинама. Наиме, потлачени ће рећи њиховим великанима: “Ми смо се за вама на Земљи у погледу вере поводили, па можете ли, зато што сте били узрок наше заблуде и неверства, преузети макар део патње у којој се налазимо?”

Главешине ће одговорити да то не могу учинити, да су сви у Ватри, и следбеници и слеђени, јер је Бог тако пресудио, нико за другог казну неће моћи преузети, а Он им је по правди дао, казнио их је онако како су заслужили.

Након што изгубе наду у излазак из Ватре и повратак на пролазни свет, где би се покајали, поданици и вође неверници обратиће се чуварима Пакла: “Замолите Бога да нам патњу ублажи бар један дан, да се, ето, макар мало одморимо!”