النور

Бога Узвишеног, дакле, спомињу људи које ни куповина ни продаја не заокупљају од сећања на Њега, преданог обављања молитве, а ни од давања обавезне милостиње онима који га заслужују, и који стрепе од страхота Судњег дана, у којем ће се срца узнемирити и бити у неизвесности, између наде у спас и страха од пропасти, и у којем ће се и погледи узнемирити гледајући пут који води у Рај и други, који води у Пакао.

То раде зато да их Племенити Бог достојно награди за њихова дела, још више им од доброте Своје дарујући, јер Бог Узвишени коме хоће међу Својим слугама подари огромну награду без икаквог рачуна, напротив, подари им више него што заслужују.

А овоземаљска дела оних који не верују у Бога немају никакву вредност у Господара и налик су фатаморгани, па се човеку чини да, у подневној жези, види воду и кад жедан дође до тог места, не затекне ништа. Ето тако неверник мисли да ће добра дела која је учинио на овом свету, одагнати од њега страхоте Судњег дана, али кад наступи тај Дан, неће затећи никакву награду на Будућем свету– напротив, испред себе ће затећи Бога, Који му је припремио страшну казну због злих дела која је чинио. Бог, заиста, брзо рачуне своди.

Или ће дела оних који нису веровали постати попут тмине у дубоком мору које прекривају таласи све један за другим, а изнад високих таласа су густи облаци па не могу да виде звезде да се помоћу њих крећу – све сама тмина у тмини, тако да се ни властити прст пред оком не види. Како су тмине једна на другој, тако су нагомилана лоша дела оних који не верују: незнање, сумња, избезумљеност, запечаћеност срца… А коме Бог Узвишени светлост не подари, не изведе га на Прави пут и не да знање о Кур’ану, тај никад неће на Прави пут изаћи, нити ће му било која друга књига бити од користи.

Зар не знаш, Божји Посланиче, да Узвишеног Бога славе сва створења која су на небесима и на Земљи, па и птице док лете ширећи крила славе Га! Сва је створења Свезнајући Бог поучио како ће се клањати и како ће спомињати и хвалити свог Створитеља, као што Га и човек хвали и слави. Бог добро зна шта људи раде, ниједно њихово дело није му скривено.

Само Свемогућем Богу припада власт на небесима и на Земљи. Њему ће се све вратити на Судњем дану, Он ће сваком дати оно што је заслужио.

Зар не видиш, Посланиче, да Свемогући Бог разгони облаке куда хоће па их опет саставља, затим их у гомиле претвара па угледаш како кишица из њих, Божјом вољом, сипи – из тих нагомиланих облака, који својом величином подсећају на брда, Свевишњи Бог и лед спушта – па даје да иста та кишица пада по неким пределима, а од неких је предела одврати, из Своје големе мудрости. Сјај муње, због своје блештавости, усред облака замало да ослепи човека који га види.