النمل

И кад дође краљичин изасланик са својим помоћницима носећи скупоцени, изванредни дар Соломону, он, Соломон, тај њен поступак осуди па рече: “Зар да ме помоћу блага примамите и одвратите од похода на ваше царство, кад ми је Силни Бог посланство дао, и мудрост, и власт, и знање, и проницљивост, и углед, и богатство, а то је вредније од оног што је вама дао. Напротив, ви сте они који се радујете овоземаљским даровима!”

“Врати се краљици и великодостојницима па их обавестите да ћемо на њих, изван сваке сумње, повести војске којима се неће моћи супротставити и да ћемо их сигурно истерати из Сабе, понижене и покорене, ако нам се не покоре”, додао је веровесник Соломон, мир нек је над њим, обраћајући се изасланику краљице Сабе.

А затим се обратио својим великодостојницима: “Ко ће да ми донесе престо краљице Сабе пре него што она и њен народ дођу као Аллаху покорни и предани?”

Онда један снажни џин рече: “Пре него што устанеш из седнице у којој се налазиш сада, ја ћу ти донети њен престо, јер сам снажан да то учиним и поуздан сам; на престолу се неће ништа изменити, ни додати ни одузети.”

Међутим, честити учењак који је поседовао знање из Књиге које обухвата и најузвишеније Божје име, на које се Господар одазива, рече: “Пре него што оком трепнеш, њен ће престо бити пред тобом. Ето тако ће бити јер ћу замолити Бога, и Он ће дати да њен престо буде испред тебе!” Тако и би. Чим је Соломон отворио очи, угледао је велики престо испред себе. Узвикнуо је, захваљујући се Богу: “Ово је благодат Господара мог, Оног Који је све створио и Који свиме управља, да би ме искушао хоћу ли Му бити захвалан на Његовим даровима и послушан или ћу пак незахвалан бити! А ко је захвалан на благодатима – у своју је корист захвалан: Бог ће му увећати благодати и учинити да оне трају, а ко пак пориче Божје добро и не захваљује Му – па, Бог је независтан, не треба Му нико и ничија захвалност; племенит је, Његова племенитост обухвата захвалне и незахвалне, вернике и невернике. Божја се племенитост огледа и у томе што даје Своје благодати чак и онима који их негирају.”

Најзад је рекао својим војскама: “Прерушите краљичин престо, промените његова обележја да видимо је ли и колико је проницљива – хоће ли га или неће препознати!”

А кад Белкиса, краљица Сабе, стиже, веровесник Соломон, мир нек је над њим, је упита, проверавајући њену проницљивост: “Је ли овај престо сличан твом престолу?” “Као да је он, сличан му је”, одговорила је неодређено, тим пре јер је и питање неодређено било. Соломон, мир над њим, пошто му је Бог дао ту моћ, је закључио: “Свемогући, Бог нам је дао знање пре него што га је њој дао, и ми смо Богу покорни и предани.”

То што је Белкиса обожавала лажна божанства слепо следећи своје сународнике одвратило ју је од монотеизма, веровања у Божју једноћу. Живела је с народом неверничким, па је била једна од њих.

Краљици Белкиси је било речено да уђе у Соломонов, мир нек је над њим, дворац чија је дворана била направљена од углачаног стакла, испод којег беше вода. Кад је то угледала, краљица помисли да је испред ње немирна вода у којој ће смочити своју хаљину. Не знајући за оно стакло, Белкиса задиже хаљину уз ноге да прође, а веровесник Соломон, мир нек је над њим, рече јој: “Ово је дворана која је углачаним стаклом поплочана! Нећеш наквасити одећу јер је изнад воде стакло.” Соломон, мир над њим, позва је у Ислам, па га она прихвати. Изјавила је: “Господару, себи сам учинила неправду сматрајући Теби друге равнима. Предајем се Теби следећи веровесника Соломона, да бих заједно с њиме обожавала Тебе, Господара свега што постоји!”