اللغة
وَدَخَلَ جَنَّتَهُۥ وَهُوَ ظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ قَالَ مَآ أَظُنُّ أَن تَبِيدَ هَٰذِهِۦٓ أَبَدٗا 35
Једном приликом тај неверник уђе у свој врт, чинећи сам себи неправду јер је био неверник и порицао је Судњи дан, па поносно и задивљено узвикну: “Уверен сам да овај мој врт никад неће пропасти, јер сам с тим у вези подузео све потребне кораке!”
وَمَآ أَظُنُّ ٱلسَّاعَةَ قَآئِمَةٗ وَلَئِن رُّدِدتُّ إِلَىٰ رَبِّي لَأَجِدَنَّ خَيۡرٗا مِّنۡهَا مُنقَلَبٗا 36
На то је додао: “Такође сам уверен да се Дан проживљења неће догодити, а ако се пак догоди и ја се вратим Богу после смрти, на Будућем свету ће ме чекати нешто боље од мог врта, управо због мојих заслуга и угледа.”
قَالَ لَهُۥ صَاحِبُهُۥ وَهُوَ يُحَاوِرُهُۥٓ أَكَفَرۡتَ بِٱلَّذِي خَلَقَكَ مِن تُرَابٖ ثُمَّ مِن نُّطۡفَةٖ ثُمَّ سَوَّىٰكَ رَجُلٗا 37
Онај му верник, искрено га саветујући, рече: “Како не верујеш у Бога, а Он је створио твог праоца Адама од земље, тебе је формирао од капи семена, а затим ти је најлепши облик дао?! Онај Који је у стању да створи из ничег, може и да те проживи након смрти.”
لَّٰكِنَّا۠ هُوَ ٱللَّهُ رَبِّي وَلَآ أُشۡرِكُ بِرَبِّيٓ أَحَدٗا 38
“Ја нисам као ти, ја не поричем оживљење нити негирам Божје благодати, већ сматрам да је Бог једини Створитељ и дарежљиви Опскрбитељ, и ја Њему никог равним не сматрам, нити друга божанства обожавам”, објаснио је верник.
وَلَوۡلَآ إِذۡ دَخَلۡتَ جَنَّتَكَ قُلۡتَ مَا شَآءَ ٱللَّهُ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِٱللَّهِۚ إِن تَرَنِ أَنَا۠ أَقَلَّ مِنكَ مَالٗا وَوَلَدٗا 39
“Зашто ниси, када си угледао свој прелепи врт, дивећи се, казао: ‘Машаллах! Сва моћ и снага припада само Богу!’ Наиме, Бог ти је, Својом моћи и вољом, омогућио да имаш све то, а Он ради оно што жели! Ето, ја имам мање богатства и потомства од тебе”, подсетио је верник неверника.
فَعَسَىٰ رَبِّيٓ أَن يُؤۡتِيَنِ خَيۡرٗا مِّن جَنَّتِكَ وَيُرۡسِلَ عَلَيۡهَا حُسۡبَانٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَتُصۡبِحَ صَعِيدٗا زَلَقًا 40
Наставио је затим: "Знај да је Бог у могућности, иако сад имам мање од тебе, да ми да иметка и потомства, па да имам више него ти, јер ја сам Богу, Узвишеном, захвалан. Имај на уму и то да ти Свевишњи Бог може одузети све што ти је дао, јер си незахвалан, а у стању је и да пошаље казну с неба на твој врт која би га уништила и учинила пустим и бескорисним земљиштем."
أَوۡ يُصۡبِحَ مَآؤُهَا غَوۡرٗا فَلَن تَسۡتَطِيعَ لَهُۥ طَلَبٗا 41
“Или може учинити да нестане вода која се налази у врту, којом напајаш плодове, и не би је могао пронаћи па би врт твој пресушио”, закључио је.
وَأُحِيطَ بِثَمَرِهِۦ فَأَصۡبَحَ يُقَلِّبُ كَفَّيۡهِ عَلَىٰ مَآ أَنفَقَ فِيهَا وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَيَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي لَمۡ أُشۡرِكۡ بِرَبِّيٓ أَحَدٗا 42
И заиста, догодило се баш онако како је то верник предвидео: Свемогући је Бог уништио неверников врт, спалио је његове плодове, па је безбожник почео кршити своје руке кајући се и жалећи за својим некадашњим богатством. И рече: “Камо среће да сам био захвалан свом Господару, и да сам само Њега обожавао!”
وَلَمۡ تَكُن لَّهُۥ فِئَةٞ يَنصُرُونَهُۥ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَمَا كَانَ مُنتَصِرًا 43
И невернику тад није било помоћи, нико није могао да спаси његов врт, а није био у стању ни сам себи помоћи јер је био слаб и беспомоћан.
هُنَالِكَ ٱلۡوَلَٰيَةُ لِلَّهِ ٱلۡحَقِّۚ هُوَ خَيۡرٞ ثَوَابٗا وَخَيۡرٌ عُقۡبٗا 44
Приликом искушења и несреће, снага и помоћ припадају искључиво Богу, Који најбоље награђује вернике доброчинитеље. Њима припада добар завршетак.
وَٱضۡرِبۡ لَهُم مَّثَلَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا كَمَآءٍ أَنزَلۡنَٰهُ مِنَ ٱلسَّمَآءِ فَٱخۡتَلَطَ بِهِۦ نَبَاتُ ٱلۡأَرۡضِ فَأَصۡبَحَ هَشِيمٗا تَذۡرُوهُ ٱلرِّيَٰحُۗ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ مُّقۡتَدِرًا 45
Веровесниче, наведи људима пример овог света, чији су их украси, игра и забава обманули и завели; пример његове пролазности и безвредности јесте као пример кише коју Бог спушта с неба па помоћу ње никне разноврсно, зелено, бујно растиње. Ипак, убрзо наиђе ветар који све то поломи и сасуши, па постане безвредна рушевина. Бог све може и ништа се не може супротставити Његовој моћи и одлуци. Бог оставља у животу оно што жели, а уништава оно што жели.
Не приличи да се верник понизи пред богатим неверником, него га мора позвати да верује у Бога, посведочи да је Он једини достојан обожавања, и да Му буде захвалан на свим благодатима.
Кад се човек задиви ономе што поседује од иметка или се задиви свом детету, породици, треба да се сети Оног Који му је ту благодат подарио, и да ту благодат само Богу припише, и да каже: (مَا شَآءَ ٱللَّهُ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِٱللَّهِۚ) “Машаллах! Сва снага и лепота је само од Бога!”
Бог казном опомене још на овом свету оном коме жели добро на Будућем свету како би се покајао и вратио Богу.
Дозвољено је кудити иметак оног кога је богатство одвело у неверство, и због којег прелази границе у злу и пропасти.