اللغة
وَقَالَ ٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْ لَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَا عَبَدۡنَا مِن دُونِهِۦ مِن شَيۡءٖ نَّحۡنُ وَلَآ ءَابَآؤُنَا وَلَا حَرَّمۡنَا مِن دُونِهِۦ مِن شَيۡءٖۚ كَذَٰلِكَ فَعَلَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۚ فَهَلۡ عَلَى ٱلرُّسُلِ إِلَّا ٱلۡبَلَٰغُ ٱلۡمُبِينُ 35
Они који поред Бога друге обожавају кажу: “Да је Бог хтео, не бисмо ни ми ни преци наши, поред Бога, никог обожавали, него једино Бога. Такође, да је хтео, не бисмо ништа забрањеним сматрали.” Исто то ништавно оправдање износили су и они пре њих. А зар су Божји посланици били дужни нешто друго већ јасно да истину обзнане? Једино то је њихова дужност. Бог је онима који не верују дао слободну вољу и могућност избора, па им је послао посланике да их позивају у веру, и због тога они, неверници, немају право да се правдају судбином, Божјим одређењем.
وَلَقَدۡ بَعَثۡنَا فِي كُلِّ أُمَّةٖ رَّسُولًا أَنِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱجۡتَنِبُواْ ٱلطَّٰغُوتَۖ فَمِنۡهُم مَّنۡ هَدَى ٱللَّهُ وَمِنۡهُم مَّنۡ حَقَّتۡ عَلَيۡهِ ٱلضَّلَٰلَةُۚ فَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ 36
Ми смо сваком народу посланика послали који им је наређивао да само Бога обожавају, а да напусте обожавање идола, ђавола и свега другог што људи обожавају. Било је међу њима оних којима је Бог на Прави пут указао, а и оних који су остали неверници у Бога и посланике. Зато путујте по свету да видите како су завршили они који су посланике у лаж утеривали, и видите каквом су казном кажњени.
إِن تَحۡرِصۡ عَلَىٰ هُدَىٰهُمۡ فَإِنَّ ٱللَّهَ لَا يَهۡدِي مَن يُضِلُّۖ وَمَا لَهُم مِّن نَّٰصِرِينَ 37
Посланиче, ма колико ти желео да они буду на Правом путу и шта год у вези са тим чинио, Бог неће указати на Прави пут оном кога је са разлогом у заблуди оставио, и њима нико неће помоћи, нити их ко може од Божје казне одбранити.
وَأَقۡسَمُواْ بِٱللَّهِ جَهۡدَ أَيۡمَٰنِهِمۡ لَا يَبۡعَثُ ٱللَّهُ مَن يَمُوتُۚ بَلَىٰ وَعۡدًا عَلَيۡهِ حَقّٗا وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ 38
Они који поричу проживљење заклињу се Богом, најтежом заклетвом, и ту своју заклетву потврђују, па говоре: “Бог неће да проживи оног ко умре!” Ето тако говоре, а не располажу баш никаквим доказом. А хоће, Бог ће умрле да проживи, то је Његово обећање које ће, заиста, да испуни – само што то већина људи не зна.
لِيُبَيِّنَ لَهُمُ ٱلَّذِي يَخۡتَلِفُونَ فِيهِ وَلِيَعۡلَمَ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ أَنَّهُمۡ كَانُواْ كَٰذِبِينَ 39
Свемогући Бог ће на Судњем дану да проживи умрле да би им објаснио оно око чега су се разилазили и да би сазнали они који нису веровали да су лажови били кад су поред Бога друга божанства обожавали, и кад су проживљење негирали.
إِنَّمَا قَوۡلُنَا لِشَيۡءٍ إِذَآ أَرَدۡنَٰهُ أَن نَّقُولَ لَهُۥ كُن فَيَكُونُ 40
Кад будемо хтели умрле да проживимо, ништа Нас у томе неће спречити. То је тако, јер Ми само наредимо: (كُن) “Буди!” – И оно неизоставно буде.
وَٱلَّذِينَ هَاجَرُواْ فِي ٱللَّهِ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْ لَنُبَوِّئَنَّهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَا حَسَنَةٗۖ وَلَأَجۡرُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَكۡبَرُۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ 41
Оне који се иселе Бога ради, па оставе свој иметак и породицу, напусте земљу неверства и оду у земљу Ислама, и то након што су их многобошци прогонили и живот им отежавали, такве ћемо још на овом свету на лепо место да сместимо и понос ћемо да им дамо. А награда на оном свету биће још већа. Кад би они који се сустежу због исељавања само знали колика за то награда следи, не би се сустезали него би се преселили тамо где имају слободу да исправно практикују своју веру.
ٱلَّذِينَ صَبَرُواْ وَعَلَىٰ رَبِّهِمۡ يَتَوَكَّلُونَ 42
Господар ће дати велику награду онима који се иселе на Божјем путу и стрпљиво буду подносили растанак од вољене и родне груде, па буду стрпљиви кад је реч о послушности Богу, и буду се на Бога ослањали.
Паметан је онај ко извлачи поуку из страдања и казне које су допали невернички народи, порицатељи.
Мудрост проживљења створења након смрти лежи у томе да Бог покаже ко је био у праву у свим верским питањима у којима су се људи разилазили.
Стрпљење и поуздавање у Бога изузетно су вредне особине. Стрпљење, због тога што оно значи спутавање душе; поуздавање у Бога, јер то значи занемаривање људи у потпуности и предавање и препуштање Богу.
Господар ће да награди оне који се иселе из своје земље, остављајући породицу и иметак; оне који се стрпе и на Бога ослањају. Наиме, Бог ће им дати угодно место, висок положај, смирен живот, обилну опскрбу и сачувати их сплетки непријатеља.