غافر

Посланик Јосиф, мир нек је над њим, још давно, пре Мојсија, мир нек је над њим, вам је предочио очите и необориве доказе да је Аллах једини истински бог, али ви сте, за његовог живота, сумњали и били сте у недоумици, а кад га је Свезнајући Бог усмртио, онда сте још више сумњали и били сте у свему збуњени, па сте рекли: “После Јосифове смрти Бог неће више послати посланика људима!” Ето такву заблуду, у којој ви лутате, Узвишени Бог одреди онима који прелазе границе и сумњају у Његову једноћу.

Они људи који се позивају на неистину и одбијају очигледне доказе и упуту коју су донели посланици, немају за то никаквог доказа. Бог мрзи њихово расправљање, јер је неумесно, а и верници га мрзе. Онако како је Свевишњи Бог запечатио срце сваком припаднику претходних народа који се позива на неистину, тако ће запечатити срце сваком охолом, неправедном инаџији којем охолост не допушта прихватање истине.

Пошто је занегирао доказе које је донео Мојсије утеравши га у лаж, фараон је, изазивајући и претећи, рекао: “Хамане, направи ми високу грађевину како бих доспео до небеских капија”

“Па ћу се, пошто до њих стигнем”, додао је, “лично уверити у оно што Мојсије говори и видећу његовог Бога, за Кога тврди да заслужује да се обожава, да бих поуздано знао говори ли Мојсије истину или пак лаже. А мислим да је Мојсије заиста лажов, и да није посланик.” Тако је фараон мислио да чини похвално дело, а није увидео зло својих поступака. Због слеђења неистине, која му је приказана лепом, фараон је био одвраћен од Правог пута. Његово лукавство и сплеткарење ради побијања Мојсијеве, мир нек је над њим, тврдње да је посланик, завршила се на штету његову, јер је поништен сав фараонов труд, а последица тога је вечна патња.

Онај се верник поново обратио својим сународницима саветујући их: “Народе мој, ја вас заиста позивам у истину, указујем вам на Прави пут, а не желим да пођете странпутицом, зато мене следите!”

“Народе мој, кратак је живот на пролазном свету, уживање на њему брзо прође, зато немојте допустити да вас обману чари овог света, немојте мислити да ћете на њему вечно остати. А, с друге стране, имајте на уму да ће на Будућем свету уживати они који буду веровали и добро чинили, биће у Рају увек радосни, сигурни и вечно задовољни. Стога се чувајте да нас не заокупи овај пролазни свет од Будућег света."

“Бог ће оног ко чини зло казнити сходно величини његовог греха, не више од тога, а онима који чине добро зарад Божјег лица, били мушкарци или жене, а верују у Бога и посланике, Господар ће таквима дати Рај, у којем ће вечно уживати; у њему ће им Бог, без рачуна, дати најлепшу храну и пиће, и вечну награду.”