اللغة
قَالَ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُواْ لِلَّذِينَ ٱسۡتُضۡعِفُوٓاْ أَنَحۡنُ صَدَدۡنَٰكُمۡ عَنِ ٱلۡهُدَىٰ بَعۡدَ إِذۡ جَآءَكُمۖ بَلۡ كُنتُم مُّجۡرِمِينَ 32
“Зар смо вас ми одвратили од веровања у Бога након што вам је стигла упута коју је донео Мухаммед? Не, него сте и сами били злочести и волели сте пороке, па сте се ето зато отуђили од Правог пута, добровољно”, казаће потлаченим присталицама прваци који су се охолили.
وَقَالَ ٱلَّذِينَ ٱسۡتُضۡعِفُواْ لِلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُواْ بَلۡ مَكۡرُ ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ إِذۡ تَأۡمُرُونَنَآ أَن نَّكۡفُرَ بِٱللَّهِ وَنَجۡعَلَ لَهُۥٓ أَندَادٗاۚ وَأَسَرُّواْ ٱلنَّدَامَةَ لَمَّا رَأَوُاْ ٱلۡعَذَابَۚ وَجَعَلۡنَا ٱلۡأَغۡلَٰلَ فِيٓ أَعۡنَاقِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۖ هَلۡ يُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 33
На то ће они који су се потчињавали рећи охолим вођама: “Не, него сте нас варали и зло нам и неистину лепим представљали, ноћу и дању смишљали сте како да нама овладате и управљате; и ево, настрадали смо. Ви сте нам заповедали да не верујемо у Силног Бога, потицали сте нас да Му друге равним сматрамо, да створења обожавамо.” Обе ће скупине, вође и поданици, прикривати кајање, тугу и очај кад испред себе угледају казну и очито страдање, јер су на Земљи неверници били. Узвишени Бог ће онима који нису веровали ставити ланце на вратове – само због тога што су мимо Свевишњег Бога обожавали лажна божанства и што су велики грешници били.
Како би утешио Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, кога су у лаж утерали његови сународници, Бог му је објавио да је порицање пракса претходних народа, па је рекао:
وَمَآ أَرۡسَلۡنَا فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّذِيرٍ إِلَّا قَالَ مُتۡرَفُوهَآ إِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ 34
Свезнајући Бог ни у један град нити насеље није послао ниједног посланика да их упозори, а да они који су владали, били угледни и богати нису рекли: “Ми заиста не верујемо, о Божји посланици, у оно с чиме сте послати!”
وَقَالُواْ نَحۡنُ أَكۡثَرُ أَمۡوَٰلٗا وَأَوۡلَٰدٗا وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ 35
И још су говорили, поносећи се и узносећи: “Ми имамо више блага и деце од вас! Ми нисмо они које ће задесити страдање на овом нити на Будућем свету! Ваше претње да ћемо бити кажњени су сушта лаж.”
قُلۡ إِنَّ رَبِّي يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ 36
Реци, Посланиче, истим тим охолим људима које је раскошан живот обмануо: “Заиста Бог Узвишен даје материјална добра и обилну опскрбу оном коме Он хоће да би видео ко ће бити захвалан, а ко незахвалан, и ускраћује то коме Он хоће да би видео хоће ли стрпљив бити или ће се жалити на судбину. Већина људи не зна да је Бог мудар, и да свако Његово одређење садржи савршену мудрост, коју само неки људи знају.”
وَمَآ أَمۡوَٰلُكُمۡ وَلَآ أَوۡلَٰدُكُم بِٱلَّتِي تُقَرِّبُكُمۡ عِندَنَا زُلۡفَىٰٓ إِلَّا مَنۡ ءَامَنَ وَعَمِلَ صَٰلِحٗا فَأُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ جَزَآءُ ٱلضِّعۡفِ بِمَا عَمِلُواْ وَهُمۡ فِي ٱلۡغُرُفَٰتِ ءَامِنُونَ 37
Ни благо ни деца, којима се дичи, не могу човеку осигурати Божје задовољство. Само ће честити верници који раде добра дела имати умногостручену награду код Бога. Може се догодити да иметак и деца, ако је човек искрени верник, буду узрок да се његова награда умногостручи: иметак, ако га удељује на Божјем путу; деца, ако за родитеља уче молитве. Управо такви верници биће смештени у високе рајске одаје, биће сигурни од казне, смрти, брига, тога да ће њихов ужитак једног дана престати.
وَٱلَّذِينَ يَسۡعَوۡنَ فِيٓ ءَايَٰتِنَا مُعَٰجِزِينَ أُوْلَٰٓئِكَ فِي ٱلۡعَذَابِ مُحۡضَرُونَ 38
А неверници, који су се упињали у одвраћању људи од Божјих знамења и у остварењу својих личних циљева, прави су страдалници на овом свету, а на Будућем свету имаће страшну патњу.
قُلۡ إِنَّ رَبِّي يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦ وَيَقۡدِرُ لَهُۥۚ وَمَآ أَنفَقۡتُم مِّن شَيۡءٖ فَهُوَ يُخۡلِفُهُۥۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلرَّٰزِقِينَ 39
Божји Посланиче, обрати им се: “Племенити Бог даје обилну опскрбу оном коме хоће, а дотле је ускраћује коме хоће.” И знајте да ће вам Племенити Бог надокнадити шта год ви уделите на овом свету – дајући вам још више иметка, али и на Будућем свету – дајући вам заносну награду у Рају. То је тако, јер Бог најбоље опскрбљује. Нека се онај ко жели опскрбу преда Свевишњем Богу и од Њега је тражи.
То што ће се вође и њихови поданици на Судњем дану једни других одрицати не ослобађа ниједне од одговорности.
Прекомерно уживање на овом свету отуђује човека од истине и њеном повиновању.
За разлику од неверника, вернику су од користи иметак и деца.
Удељивање иметка на Божјем путу има за резултат да Господар надокнади оно што је удељено, на овом свету, и да за то да огромну награду на Будућем свету.