اللغة
۞فَلَمَّا قَضَىٰ مُوسَى ٱلۡأَجَلَ وَسَارَ بِأَهۡلِهِۦٓ ءَانَسَ مِن جَانِبِ ٱلطُّورِ نَارٗاۖ قَالَ لِأَهۡلِهِ ٱمۡكُثُوٓاْ إِنِّيٓ ءَانَسۡتُ نَارٗا لَّعَلِّيٓ ءَاتِيكُم مِّنۡهَا بِخَبَرٍ أَوۡ جَذۡوَةٖ مِّنَ ٱلنَّارِ لَعَلَّكُمۡ تَصۡطَلُونَ 29
И кад Мојсије проведе уговорени рок у Медену служећи оног доброг човека десет година, отисну се на пут са својом чељади и пође у Мисир, и у путу на једној страни планине Синај опази некакву ватру, па се обрати својој породици: “Застаните овде и причекајте ме, јер некакву ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, а ко ће ми казати куда треба ићи или ћу вам какво добро донети или ћу вам пак главњу, да бисте се огрејали, донети.”
فَلَمَّآ أَتَىٰهَا نُودِيَ مِن شَٰطِيِٕ ٱلۡوَادِ ٱلۡأَيۡمَنِ فِي ٱلۡبُقۡعَةِ ٱلۡمُبَٰرَكَةِ مِنَ ٱلشَّجَرَةِ أَن يَٰمُوسَىٰٓ إِنِّيٓ أَنَا ٱللَّهُ رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 30
Пошто Мојсије ватри приђе, Бог га позва с десне стране долине коју је Бог благословио обраћајући се Мојсију, с места поред којег је било дрво: “Мојсије, Ја сам Бог, Господар свих створења, без икакве сумње!”
وَأَنۡ أَلۡقِ عَصَاكَۚ فَلَمَّا رَءَاهَا تَهۡتَزُّ كَأَنَّهَا جَآنّٞ وَلَّىٰ مُدۡبِرٗا وَلَمۡ يُعَقِّبۡۚ يَٰمُوسَىٰٓ أَقۡبِلۡ وَلَا تَخَفۡۖ إِنَّكَ مِنَ ٱلۡأٓمِنِينَ 31
И наредио је Свевишњи Бог Мојсију, мир нек је над њим, да баци свој штап. Он је извршио Божју заповест па се штап, Божјом вољом, претворио у велику змију која се хитро креће. А кад Посланик Мојсије, мир нек је над њим, то виде, побеже и, услед страха, не окрену се. Бог му рече: “О Мојсије, приђи и не бој се – ти си сигуран, ништа ти се неће, од ње нити од нечег другог, лоше догодити! Од сваког је зла сигуран онај који се налази у окриљу Божје пажње и милости.”
ٱسۡلُكۡ يَدَكَ فِي جَيۡبِكَ تَخۡرُجۡ بَيۡضَآءَ مِنۡ غَيۡرِ سُوٓءٖ وَٱضۡمُمۡ إِلَيۡكَ جَنَاحَكَ مِنَ ٱلرَّهۡبِۖ فَذَٰنِكَ بُرۡهَٰنَانِ مِن رَّبِّكَ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦٓۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ 32
Господар светова затим рече: “О Мојсије, увуци руку своју у недра кроз отвор на кошуљи па ће се бела попут снега појавити, али ће здрава бити, без болести икакве, неће шугава бити. И притисни руком својом груди, да се сабереш од страха и да се смириш. Штап-змија и бела рука јесу два необорива Божја доказа фараону и главешинама његовог народа. А фараон и његове главешине непослушни су Богу и чине неверство и грех.”
قَالَ رَبِّ إِنِّي قَتَلۡتُ مِنۡهُمۡ نَفۡسٗا فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ 33
Умиљавајући се Господару, Мојсије, мир нек је над њим, замоли: “Господару мој, убио сам једног невиног човека који је припадао фараоновом народу, страхујем да ће ми се осветити уколико се појавим међу њима доневши им посланицу!”
وَأَخِي هَٰرُونُ هُوَ أَفۡصَحُ مِنِّي لِسَانٗا فَأَرۡسِلۡهُ مَعِيَ رِدۡءٗا يُصَدِّقُنِيٓۖ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ 34
“А мој брат Арон”, додао је Мојсије, “располаже бољим говорним способностима од мене, речитији је од мене и јасније се изражава, па га пошаљи са мном да ми буде потпора, дај и њему посланство, као што си мени дао! Бојим се да ће ме фараон лажовом прогласити, тим пре јер је то био обичај древних народа: сви су порицали своје посланике.”
قَالَ سَنَشُدُّ عَضُدَكَ بِأَخِيكَ وَنَجۡعَلُ لَكُمَا سُلۡطَٰنٗا فَلَا يَصِلُونَ إِلَيۡكُمَا بَِٔايَٰتِنَآۚ أَنتُمَا وَمَنِ ٱتَّبَعَكُمَا ٱلۡغَٰلِبُونَ 35
Бог се одазвао на ову молитву Мојсију, мир нек је над њим: “Мојсије, твојим братом Ароном ојачаћемо те и помоћи ћемо вас против фараона јасним, непобитним доказима, па вам они који не верују неће наудити. С Нашим знамењима истинитим, вас двојица, о Мојсије и Ароне, и они који вас буду следили победићете фараона.”
Верници се држе договора и испуњавају дату реч.
Бог је с Мојсијем разговарао у правом смислу те речи.
Онај ко позива у веру мора да има помагаче у томе.
Неопходно је да они који позивају у веру буду речити.