البقرة

Након што је Узвишени Аллах подстакао вернике на удељивање у Његово име, јер је у томе братско помагање, у следећим одломцима је упозорио на оно што је супротно удељивању, а то је камата:

Они који раде са каматом и који узимају камату устаће на Судњем дану из својих гробова као неко кога је ђаво обузео, устаће попут неког ко има падавицу па не може нормално да хода. То је због тога што су они дозволили узимање камате, и нису правили разлику између камате и онога што је Бог дозволио, попут трговине. Рекли су: "Трговина је дозвољена као и камата, обоје воде повећању иметка." Бог им је на то одговорио и њихову аналогију поништио и у лаж их утерао, а затим је објаснио да је Он Узвишени дозволио трговину због користи која се у њој налази за друштво и појединца, а забранио је камату зато што је у њој неправедно узимање туђег иметка, и зато што је у томе штета за појединца и друштво. Ко узме поуку и опомену од свог Господара, па се остави камате и покаје се Богу, неће имати грех за оно што је било, за шта се покајао, а оно што ће да ради у будућности само Бог зна, док онај ко и даље настави да узима камату, након што је до њега дошла Божја забрана и над њим је успостављен доказ, заслужио је улазак у Ватру и вечни боравак у њој. Под вечним боравком се овде мисли на оне који су и након доказа узимали камату и говорили да је она дозвољена, или се мисли на дуг боравак у њој, јер вечно ће у Паклу бити само неверници, а не и верници.

Након што је Узвишени Аллах споменуо удељивање на Његовом путу и узимање камате, објаснио је разлику између то двоје с аспекта накнаде за једно и за друго:

Аллах ће да уништи иметак стечен путем камате, било физичким уништавањем или апстрактним тако што у њему неће дати благослова, док ће увећати милостињу увећањем њене награде. Награда за добро дело је од десет до седамсто пута већа, па и више од тога. Узвишени Аллах ће благословити иметак оних који удељују, а Он не воли пркосне невернике, који дозвољавају оно што је забрањено и утапају се у грехе.

Доиста они који верују у Аллаха, следе Његовог Посланика, чине добра дела, намаз (молитву) обављају потпуно, онако како је Аллах прописао, и зекат (прописану милостињу) дају из својих иметака онима који га заслужују - имаће награду за то код Господара свог, и неће страховати од онога што их у будућности чека, нити ће туговати за оним што их је у прошлости мимоишло од овосветских лепота и ужитака.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и немојте потраживати од људи камату коју сте им као дуг урачунали, ако истински верујете у Аллаха и Његове заповести.

Ако не учините оно што вам је наређено, знајте и будите уверени да вам следи рат од Аллаха и Његовог Посланика. Уколико се покајете Аллаху и оставите камату, припада вам главница иметка којег сте позајмили, тако да ником не чините неправду узимањем вишка преко главнице иметка, и да нико вама не чини неправду враћањем мање од главнице иметка.

Ако је онај од кога потражујете свој дуг у тешком стању и не може да врати дуг, одложите потраживање док не буде у прилици да вам врати. А да уделите тиме што ћете да опростите цели дуг или део дуга боље вам је, када бисте само знали која је вредност тога код Аллаха.

Бојте се казне у дану у којем ћете се сви Аллаху вратити, и пред Њега стати, а затим ће сваком бити дати оно што је заслужио, било добро или лоше, и ником неће бити неправда нанесена умањивањем добрих дела која је заслужио, нити казном коју није заслужио.