اللغة
وَمَآ أَنفَقۡتُم مِّن نَّفَقَةٍ أَوۡ نَذَرۡتُم مِّن نَّذۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُهُۥۗ وَمَا لِلظَّٰلِمِينَ مِنۡ أَنصَارٍ 270
Свака ваша милостиња, била мала или велика, коју уделите желећи да Аллах буде вама задовољан, или којом сами себе обавежете, као вид покорности Аллаху, добро је Аллаху позната, и Он неће занемарити ништа од тога. Аллах ће доброчинитеље за добра дела најлепше да награди, а они који се сустежу од обављања онога што им је обавезно и који Аллахове границе прелазе неће на Судњем дану имати помагача који ће од њих патњу да отклони.
إِن تُبۡدُواْ ٱلصَّدَقَٰتِ فَنِعِمَّا هِيَۖ وَإِن تُخۡفُوهَا وَتُؤۡتُوهَا ٱلۡفُقَرَآءَ فَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۚ وَيُكَفِّرُ عَنكُم مِّن سَئَِّاتِكُمۡۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ خَبِيرٞ 271
Ако испољите милостињу коју дајете из свог иметка - лепа је то милостиња, али ако је сакријете и сиромасима дате - то вам је још боље, јер је ближе искрености. Милостиња искрених верника скрива њихове грехе и узрокује њихов опрост, а Аллах детаљно зна оно што радите и у каквим се стањима налазите.
۞لَّيۡسَ عَلَيۡكَ هُدَىٰهُمۡ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَهۡدِي مَن يَشَآءُۗ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَلِأَنفُسِكُمۡۚ وَمَا تُنفِقُونَ إِلَّا ٱبۡتِغَآءَ وَجۡهِ ٱللَّهِۚ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ يُوَفَّ إِلَيۡكُمۡ وَأَنتُمۡ لَا تُظۡلَمُونَ 272
О веровесниче, ти не можеш упутити њихова срца да прихвате истину и предају јој се, теби је обавезно само да им укажеш на истину, да их упознаш са њом, док је упућивање срца у Аллаховим рукама. Аллах упућује кога Он хоће. Леп иметак којег уделите је за ваше добро, јер Аллаху то ништа не треба. Нека ваша милостиња буде искрена ради Аллаха, јер истински верници удељују искључиво желећи да Аллах њима буде задовољан. Леп иметак којег уделите, био мали или велики, биће узроком да вам Аллах дарује потпуну награду, а Аллах никоме неправду неће учинити.
Након што је Узвишени Аллах споменуо удељивање на Његовом путу и подстакао вернике на то, објаснио им је коме се све удељује:
لِلۡفُقَرَآءِ ٱلَّذِينَ أُحۡصِرُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ لَا يَسۡتَطِيعُونَ ضَرۡبٗا فِي ٱلۡأَرۡضِ يَحۡسَبُهُمُ ٱلۡجَاهِلُ أَغۡنِيَآءَ مِنَ ٱلتَّعَفُّفِ تَعۡرِفُهُم بِسِيمَٰهُمۡ لَا يَسَۡٔلُونَ ٱلنَّاسَ إِلۡحَافٗاۗ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ بِهِۦ عَلِيمٌ 273
Уделите сиромасима које је борба на Аллаховом путу спречила да путују и стичу иметак. Њих онај ко не познаје њихово стање сматра богатима, јер се они сустежу од тражења, али оштроумни их знају по знаковима, попут видљивих знакова потребе на њиховом телу и на њиховој одећи. Од њихових знакова је и то што нису попут осталих сиромаха, који упорно траже од људи. Све што уделите - Аллах зна, и наградиће вас за то најлепшом наградом.
ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمۡوَٰلَهُم بِٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ سِرّٗا وَعَلَانِيَةٗ فَلَهُمۡ أَجۡرُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ 274
Онима који иметке своје удељују дању и ноћу, тајно и јавно, без жеље да их неко види или да за њих чује, искрено желећи тиме да Аллах буде задовољан њима, припада награда код Господара њиховог на Судњем дану, и ничега се неће плашити, од онога што их у будућности чека, нити ће за ичим туговати од оног што их је на овом свету мимоишло, из Аллахове доброте и дарежљивости.
Ови одломци нам говоре да, сходно томе што исламско-правна корист изискује, нема сметње у јавном нити тајном давању милостиње уколико је верник искрен у томе, премда за тајно давање следи већа награда, зато што је ближе искрености.
У овим одломцима се верници позивају да воде бригу о потребнима које је њихово достојанство спречило да испоље своје сиромаштво и да траже од људи.
У овим одломцима је прописано удељивање на Аллаховом путу у сваком времену, и указано је на величину награде за милостињу, јер је Узвишени Аллах обећао велику награду и на овом свету и на Будућем.