اللغة
قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّا لَن نَّدۡخُلَهَآ أَبَدٗا مَّا دَامُواْ فِيهَا فَٱذۡهَبۡ أَنتَ وَرَبُّكَ فَقَٰتِلَآ إِنَّا هَٰهُنَا قَٰعِدُونَ 24
Мојсијев народ устраја на супротстављању свом посланику Мојсију, и рекоше: "Нећемо ући у град докле год су силници у њему. Идите ти, о Мојсије, и твој Господар па се борите против силника, а ми ћемо остати овде, и нећемо се борити уз вас."
قَالَ رَبِّ إِنِّي لَآ أَمۡلِكُ إِلَّا نَفۡسِي وَأَخِيۖ فَٱفۡرُقۡ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡفَٰسِقِينَ 25
Мојсије рече свом Господару: "Господару мој, ја немам власти осим над собом и мојим братом Ароном, па пресуди између мене и мог народа који напусти покорност Теби и Твом посланику."
قَالَ فَإِنَّهَا مُحَرَّمَةٌ عَلَيۡهِمۡۛ أَرۡبَعِينَ سَنَةٗۛ يَتِيهُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِۚ فَلَا تَأۡسَ عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡفَٰسِقِينَ 26
Аллах рече Свом посланику Мојсију, мир нек је над њим: "Аллах забрањује улазак у Свету земљу Израиљћанима четрдесет година. У том периоду ће лутати по пустињи, а ти, о Мојсије, немој туговати за народом који неће да се покорава Аллаху. Оно што их задеси од искушења је последица њихових греха."
۞وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱبۡنَيۡ ءَادَمَ بِٱلۡحَقِّ إِذۡ قَرَّبَا قُرۡبَانٗا فَتُقُبِّلَ مِنۡ أَحَدِهِمَا وَلَمۡ يُتَقَبَّلۡ مِنَ ٱلۡأٓخَرِ قَالَ لَأَقۡتُلَنَّكَۖ قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ 27
О Посланиче, испричај овим завидницима међу Јеврејима причу о двојици синова Адамових, Каину и Авељу, онако како јесте. Сваки од њих је принео жртву којом је требало да се приближи Узвишеном Аллаху, па Аллах прихвати Авељову жртву јер је Авељ био богобојазан, а не прихвати Каинову, јер Каин није био богобојазан. Каину се није свидело то што је прихваћена Авељева жртва, па из зависти своје рече: "Убићу те сигурно, о Авеље!" На шта Авељ одговори: "Аллах прихвата жртву од онога ко се Аллаха боји, ко ради оно што му је Он наредио, а клони се онога што му је Он забранио."
لَئِنۢ بَسَطتَ إِلَيَّ يَدَكَ لِتَقۡتُلَنِي مَآ أَنَا۠ بِبَاسِطٖ يَدِيَ إِلَيۡكَ لِأَقۡتُلَكَۖ إِنِّيٓ أَخَافُ ٱللَّهَ رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 28
А ако ти Каине пружиш своју руку да ме убијеш, ја ти нећу истом мером узвратити. То није због кукавичлука, већ зато што се бојим Аллаха, Господара светова.
إِنِّيٓ أُرِيدُ أَن تَبُوٓأَ بِإِثۡمِي وَإِثۡمِكَ فَتَكُونَ مِنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلنَّارِۚ وَذَٰلِكَ جَزَٰٓؤُاْ ٱلظَّٰلِمِينَ 29
И рече му Авељ упозоравајући га: "Ја желим да ти покупиш и моје и твоје грехе, због твог насилног и неправедног убиства, па да будеш од становника Ватре, који ће у њу ући на Судњем дану. То је казна за насилнике, и ја не желим да те убијем па да зарадим грех насилника."
فَطَوَّعَتۡ لَهُۥ نَفۡسُهُۥ قَتۡلَ أَخِيهِ فَقَتَلَهُۥ فَأَصۡبَحَ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ 30
Каину његова душа украси убиство свог брата Авеља, па га уби и због тога постаде од пропалих и на овом свету и на Будућем.
فَبَعَثَ ٱللَّهُ غُرَابٗا يَبۡحَثُ فِي ٱلۡأَرۡضِ لِيُرِيَهُۥ كَيۡفَ يُوَٰرِي سَوۡءَةَ أَخِيهِۚ قَالَ يَٰوَيۡلَتَىٰٓ أَعَجَزۡتُ أَنۡ أَكُونَ مِثۡلَ هَٰذَا ٱلۡغُرَابِ فَأُوَٰرِيَ سَوۡءَةَ أَخِيۖ فَأَصۡبَحَ مِنَ ٱلنَّٰدِمِينَ 31
Тада Бог посла врану да ископа земљу испред себе и у њу закопа другу мртву врану, како би га подучила како да покрије тело свог умрлог брата. Убица тада рече: „Тешко мени! Зар нисам могао да и ја као ова врана која је укопала другу мртву врану сахраним тело свог брата, и тада га сакри, па постаде очајан.
Кршење наредбе посланика узрокује казну, као што се десило Израиљћанима када их је Узвишени Аллах казнио лутањем по пустињи.
Казивање о Адамовим синовима дословно указује да је први грех на Земљи завист и охолост, који су узроковали неправду и бесправно проливање крви, а што неминовно изискује пропаст.
Они који чине грехе ће зажалити за то.
Ко уведе ружну праксу или рашири нешто ружно и подстиче на то имаће греха колико сви они који га у томе буду следили.