العنكبوت

Аврам, мир нек је над њим, је своје сународнике упозорио на то да морају само Бога да обожавају, па су се они договорили да га убију или да га спале како би осветили своја божанства. И заиста, бацише Аврама, мир нек је над њим, у ватру, али га Узвишени Бог, од ватре избави учинивши је хладном и спасоносном по њега. У томе што је Свемогући Бог спасио посланика Аврама од ватре очито је знамење за људе који верују, тим пре јер само они поуке узимају.

Саветујући своје сународнике, Божји миљеник Аврам рече: “Ви сте идоле мимо Бога прихватили, које обожавате – то што радите ништавно је – да би исти ти идоли били ваша веза и разлог љубави у животу на овом пролазном свету. Идолима се молите и обожавате их, и ради њих се борите, а касније ћете, на Дан устанућа, једни другима непријатељи да будете, једни других ћете да се одричете и међусобно ћете да се проклињете. Затим ће ваше повратиште ватра Пакла бити, чију казну од вас нико неће моћи отклонити, па ни божанства која сте обожавали.”

И Лот је поверовао Авраму, прихватио је оно што је посланик Аврам донео и почео је да га следи. А Божји миљеник Аврам, мир нек је над њим, рече: “Заиста ћу се иселити у Палестину, благословљену земљу. Бог је силан, побеђује и унизује оне који се дигну против Њега; мудар је у стварању, управљању и прописивању. Заправо, Он неће понизити оног ко се исели Бога ради.”

Милостиви Бог подарио је Авраму, мир нек је над њим, сина Исака, веровесника, а након њега и унука Јакова, такође веровесника, и неке потомке Аврамове учинио је веровесницима племенитим који су од Бога, узвишен и слављен нека је Он, донели објаве. Бог је Авраму, зато што је био стрпљив кад је реч о слеђењу истине, дао награду на овом свету у виду послушности деце и лепог спомена, а на Будућем свету даће му награду коју ће дати добрим људима. Награда коју је добио на овом свету нимало неће умањити удео у награди на Будућем свету.

И Лота спомени, Божји Посланиче, који је, обраћајући се свом народу, осудио полни однос с мушкарцима, а не са женама, нагласивши да је то што чине разврат који ниједан претходни народ није чинио, јер се противи здравој људској природи и начелима честитости.

Осим хомосексуализма, Лот, мир нек је над њим, осудио је своје сународнике за пресрећање путника по друмовима ометајући их својим злоделима, и за то што на својим састанцима чине најгнусније ствари: ругају се другим људима, узнемиравају пролазнике, показују једни другима стидна места, разговарају о бестидностима, а што је супротно верским начелима и мужевности. А одговор његовог народа је био само: “Дај нам казну Божју којом нам претиш, ако истину говориш да си нам послат као веровесник!”

“Свемогући Боже, Господару мој”, замолио је Лот, мир нек је над њим, против својих сународника што су тражили да их погоди казна с неба, којој су се ругали, “молим Ти се да ми помогнеш против развратних, злочестих људи спустивши на њих казну с неба!”